Rast svetske ekonomije pod pritiskom geopolitičkih tenzija i energetskih poremećaja, mogući pad na 1,3 odsto ako se kriza produbi
Svetska banka je u najnovijem izveštaju “Globalne ekonomske perspektive” snizila prognozu rasta globalne ekonomije za 2026. godinu na 2,5 odsto, kao posledicu nastavka sukoba na Bliskom istoku i pratećih poremećaja na energetskim i finansijskim tržištima. Ova revizija dolazi u trenutku kada geopolitička nestabilnost preti dodatnim šokovima svetskoj privredi, a ekonomski izgledi ostaju pod pritiskom.
Prema osnovnom scenariju Svetske banke, pod pretpostavkom da se najveći poremećaji u snabdevanju energijom stabilizuju do kraja jula, rast globalnog BDP-a iznosiće 2,5 odsto. U tom slučaju, prosečna cena sirove nafte tipa Brent očekuje se na nivou od 94 dolara po barelu, što predstavlja povećanje od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu, dok bi globalna inflacija iznosila oko četiri odsto.
Međutim, u slučaju da poremećaji na energetskom tržištu potraju, prosečna cena nafte mogla bi da poraste na 115 dolara po barelu, čime bi globalna inflacija dostigla 4,4 odsto. Ovakav scenario bi primorao centralne banke na dodatno povećanje referentnih kamatnih stopa. U najnepovoljnijem ishodu, ukoliko dođe do ozbiljnih finansijskih turbulencija i potpunog pada poverenja investitora, rast svetske ekonomije mogao bi da se svede na svega 1,3 odsto, što bi bio najniži nivo od početka pandemije koronavirusa.
Kada su u pitanju vodeće globalne ekonomije, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. ostaje na 2,2 odsto. Evrozona se suočava sa znatnim usporavanjem, pri čemu se očekuje rast od svega 0,8 odsto. Kineska privreda bi trebalo da poraste za 4,2 odsto, dok Indija ostaje najdinamičnija među velikim ekonomijama sa projekcijom rasta od 6,6 odsto.
Izveštaj dodatno upozorava na pogoršanje izgleda za zemlje u razvoju, izuzev Kine i Indije, za koje postoji rizik od “izgubljene decenije” tokom koje neće uspeti da smanje jaz u prihodima u odnosu na razvijene države. Posebno zabrinjava potencijalno poskupljenje veštačkog đubriva, što bi moglo izazvati globalnu krizu snabdevanja hranom.
Svetska banka naglašava važnost stabilizacije energetskih tržišta i međunarodne saradnje kako bi se ograničili negativni efekti na globalni rast i izbegla dublja recesija.