Iako su plate u Nemačkoj više nego u regionu, rast cena i stroga pravila povećali su finansijski pritisak na strane radnike, dok mnogi razmatraju povratak
Poslednjih decenija Nemačka je bila najčešće odredište za radnike iz zemalja regiona koji su u potrazi za boljim životnim uslovima i stabilnim zaposlenjem napuštali svoje domove. Međutim, uprkos višim platama koje nudi nemačko tržište rada, mnogi gastarbajteri danas se suočavaju sa značajnim rastom životnih troškova i složenom administracijom, što utiče na odluke o ostanku ili povratku u matične zemlje.
Prema iskustvima radnika koji su u Nemačkoj od osamdesetih godina prošlog veka, promenjeni ekonomski i društveni uslovi doveli su do značajnog povećanja izdataka za stanovanje, komunalije i svakodnevne potrebe. Iako su zarade ostale relativno konkurentne u odnosu na zemlje porekla, svakodnevni troškovi su porasli, što smanjuje realnu kupovnu moć i dodatno opterećuje budžet stranih radnika.
Pored finansijskih izazova, gastarbajteri ističu i stroga pravila i obaveze koje Nemačka država postavlja pred strane radnike, od poreskih regulativa do obavezne dokumentacije i integracionih zahteva, što mnogima predstavlja dodatni administrativni i finansijski teret. Zbog toga, u poslednjih nekoliko godina, primećuje se trend povratka dela radnika u matične zemlje, posebno među onima koji ne vide mogućnost dugoročne stabilnosti u Nemačkoj.
Iako i dalje značajan broj Hrvata, kao i građana drugih zemalja regiona, živi i radi u Nemačkoj, ekonomski pritisak i promenjeni uslovi života čine da sve više njih razmišlja o povratku. S druge strane, ostanak u Nemačkoj i dalje donosi prednosti u smislu sigurnosti zaposlenja i viših zarada, ali uz znatno veće životne i administrativne troškove nego prethodnih decenija.
Ova situacija odražava šire ekonomske trendove u zapadnoevropskim zemljama, gde rast plata često ne prati tempo rasta životnih troškova, pa time i dugoročna isplativost rada u inostranstvu postaje sve veća tema među gastarbajterima.