Mladih preduzetnika 7,9 odsto od svih samozaposlenih, najveći udeo u Slovačkoj sa 12,2 odsto, najmanji u Irskoj sa 5,1 odsto
Prema zvaničnim podacima Evropske kancelarije za statistiku, u 2025. godini samozaposleno je bilo 2,06 miliona mladih osoba starosti od 20 do 29 godina u Evropskoj uniji, što čini 7,9 odsto ukupnog broja samozaposlenih u starosnoj grupi od 20 do 64 godine. Ovaj trend ukazuje na rastuću sklonost mladih ka preduzetništvu, bilo iz želje za inovacijama ili iz potrebe usled promena na tržištu rada.
Podaci pokazuju značajne razlike među državama članicama. Najveći procenat mladih preduzetnika među samozaposlenima zabeležen je u Slovačkoj, gde taj udeo iznosi 12,2 odsto, zatim na Malti sa 10,5 odsto i u Rumuniji sa 10,3 odsto. S druge strane, najmanji udeo mladih samozaposlenih beleže Irska (5,1 odsto), Bugarska (5,3 odsto) i Španija (5,9 odsto).
Pored toga, stopa zaposlenosti mladih od 20 do 29 godina u EU iznosila je 65,6 odsto u 2025. godini, što je za 6,3 procentna poena više u poređenju sa 2015. godinom. Najviša zaposlenost u pomenutoj starosnoj grupi zabeležena je u Holandiji (84,0 odsto) i Malti (82,1 odsto), dok je Nemačka na trećem mestu sa 77,0 odsto. Najnižu zaposlenost mladih imaju Italija (47,6 odsto), Rumunija (52,0 odsto) i Bugarska (52,7 odsto).
Analiza ovih podataka ukazuje na to da je samozapošljavanje postalo značajan izvor zaposlenosti za mlade u EU, posebno u državama sa višim udelima preduzetništva. Istovremeno, razlike u nacionalnim stopama ukazuju na uticaj lokalnih ekonomskih politika, tržišnih prilika i obrazovnih sistema na sklonost prema samozapošljavanju.
U zvaničnim izveštajima se ne navode izjave predstavnika institucija ili analitičara, ali podaci ukazuju na kontinuirani rast samozapošljavanja među mladima u EU, uz istovremeno povećanje ukupne stope zaposlenosti u ovoj starosnoj grupi.
Ovakva kretanja ukazuju na prilagodljivost mladih evropskih građana novim uslovima na tržištu rada, kao i na rast važnosti preduzetništva kao karijerne opcije. Nastavak ovog trenda mogao bi da utiče na oblikovanje tržišta rada u EU u budućnosti, posebno u kontekstu tehnoloških promena i potrebe za inovacijama.
