Najviše smrtnih povreda u građevinarstvu i industriji, inspektori obavili 1.021 nadzor povodom povreda na radu
Prema najnovijem izveštaju Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo ukupno 49 radnika. Od ovog broja, 33 radnika izgubila su život usled smrtnih povreda na radu, dok je 13 preminulo nakon zadobijenih teških povreda sa smrtnim ishodom. Među nastradalima, troje su bili državljani država van Evropske unije, a dve su bile žene.
Podaci pokazuju da je najveći broj povreda sa smrtnim ishodom zabeležen petkom, dok su najugroženiji radnici starosne grupe od 51 do 60 godina. Pored toga, tri radnika su stradala u kolektivnim povredama na radu. Tokom 2025. godine inspektori su sproveli ukupno 1.021 inspekcijski nadzor povodom prijavljenih povreda na radu, što je neznatno manje u odnosu na prethodnu godinu kada je nadzora bilo 1.025.
Od ukupnog broja nadzora u 2025. godini, 33 su sprovedena povodom smrtnih povreda, 13 zbog teških povreda sa smrtnim ishodom, 15 povodom kolektivnih povreda (sa jednom smrtnom i dve teške povrede sa smrtnim ishodom), 910 zbog teških povreda i 50 povodom lakih povreda na radu. Za poređenje, prethodne godine bilo je 33 nadzora zbog smrtnih povreda, 18 zbog teških povreda sa smrtnim ishodom, 19 kolektivnih povreda i 912 nadzora zbog teških povreda, dok je lakih povreda bilo 43.
Inspektorat navodi da su najčešći uzroci povređivanja na radu nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisane lične zaštitne opreme i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima. Posebno se ističe problem angažovanja radnika bez ugovora o radu, što povećava rizik od povreda, naročito u građevinskom sektoru. Lica zaposlena „na crno“ često nisu dovoljno upoznata sa tehnologijom rada niti su adekvatno osposobljena za bezbedan i zdrav rad.
Analiza po delatnostima pokazuje da je najviše smrtnih i teških povreda sa smrtnim ishodom zabeleženo u građevinarstvu (47,8% od ukupnog broja), zatim u industriji (21,7%), poljoprivredi i šumarstvu (10,9%) i saobraćaju i skladištenju (6,5%). Od ukupno 46 preminulih radnika od smrtnih i teških povreda sa smrtnim ishodom, 43 su bili državljani Srbije, dok su tri bili državljani država van Evropske unije.
Najugroženija zanimanja su građevinski radnici različitih profila, armirači, tesari, zidari, vozači, automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari-zavarivači i rukovaoci dizalicama. Najveći broj stradalih bio je u starosnim grupama od 56 do 60 godina (11 lica) i od 51 do 55 godina (10 lica). Zabeleženi su i slučajevi pogibije radnika starijih od 65 godina, kao i mlađih između 26 i 30 godina.
Inspektorat je zaključio da nepoštovanje zakonskih odredbi i angažovanje radnika bez ugovora predstavljaju ključne faktore rizika, te najavio nastavak nadzora i inspekcija sa ciljem unapređenja bezbednosti na radu.
