Nemačka beleži pad sa 6,98 na 2,94 odsto, dok EU sa 450 miliona stanovnika i dalje ima značajnu ekonomsku težinu uprkos usporavanju rasta
Evropska unija, koja danas broji 27 članica i oko 450 miliona stanovnika, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ostvarila je značajan pad udela u globalnoj ekonomiji: sa 27,43 odsto u 1980. godini na 13,99 odsto u prošloj godini. Nemačka, kao najveća ekonomija Unije, zabeležila je još izraženiji pad, sa 6,98 na 2,94 odsto u istom periodu.
Ovi pokazatelji ukazuju na to da, iako Evropska unija i dalje ima razvijenu privredu u odnosu na svetski prosek, njen relativni značaj opada usled ubrzanog rasta drugih svetskih ekonomija, posebno zemalja u razvoju i članica BRICS-a. Istovremeno, SAD tradicionalno održavaju snažnu ekonomsku poziciju na globalnom nivou.
Evropska unija se suočava sa sporijim privrednim rastom u poređenju sa nekim svetskim ekonomskim silama, a dodatni izazovi uključuju energetski šok izazvan smanjenjem uvoza ruskih energenata posle sukoba u Ukrajini, kao i zaostajanje u razvoju novih tehnologija u poređenju sa SAD i Kinom. Složen i birokratizovan proces donošenja političkih odluka dodatno usporava reakciju na globalne izazove.
Unutar same EU, članice izražavaju nezadovoljstvo zbog dominantnog uticaja Nemačke i Francuske, dok potencijalni novi centri ekonomske moći, poput Španije i Poljske, još uvek ne uspevaju da ostvare veći politički i ekonomski uticaj. Ove tenzije dodatno su se manifestovale na poslednjem samitu Unije, gde nije postignut širi konsenzus oko ključnih pitanja, uključujući proširenje i budžet EU.
Prema oceni nemačkog ekonomiste Fabiana Zuleega, svet je sve manje multipolaran, a sve više fragmentiran, što znači da je donošenje zajedničkih odluka i preduzimanje zajedničkih akcija sve teže. On navodi da na ovaj proces utiču rast ekonomskog nacionalizma, jačanje populizma i izraženo rivalstvo velikih sila, dok u EU trenutno nema lidera sa dovoljno jakom političkom podrškom građana da bi pokrenuli potrebne promene.
Podaci i analiza ukazuju da će se trend smanjenja udela EU i Nemačke u globalnoj ekonomskoj aktivnosti nastaviti i narednih godina, uz sve veće izazove u oblasti konkurentnosti i političke kohezije unutar Unije.
