Brzina vađenja peska prevazilazi prirodnu obnovu, što utiče na građevinski sektor i životnu sredinu širom sveta
Ujedinjene nacije upozorile su da se pesak, ključna sirovina za građevinsku industriju i infrastrukturne projekte, eksploatiše brže nego što se prirodno obnavlja na globalnom nivou. Prema najnovijem izveštaju UN, trenutna stopa vađenja peska prevazilazi njegove prirodne procese obnavljanja, što može imati značajne ekonomske i ekološke posledice za brojne industrijske sektore i lokalne zajednice.
Pesak je, posle vode, najkorišćenija prirodna sirovina u svetu, a koristi se pre svega za proizvodnju betona i izgradnju puteva, zgrada i drugih infrastrukturnih objekata. Izveštaj UN ukazuje da je godišnja potrošnja peska na globalnom nivou dostigla nivo koji nije održiv, budući da se pesak vadi iz rečnih korita, jezera i obalnih područja mnogo brže nego što se može obnoviti prirodnim procesima erozije i taloženja.
Eksperti UN-a ističu da intenzivna eksploatacija peska povećava rizike za životnu sredinu, uključujući eroziju obala, gubitak biodiverziteta, ali i smanjenje kvaliteta vode u pogođenim regionima. Ovakvi uticaji mogu dovesti do povećanja troškova za lokalne zajednice i privredu, naročito u zemljama u razvoju gde su regulative slabije, a potražnja za građevinskim materijalom u stalnom porastu.
U izveštaju se navodi da globalna građevinska industrija direktno zavisi od kontinuiranog snabdevanja peskom, što dodatno pojačava pritisak na prirodne resurse. Nedostatak odgovarajućih regulativa i kontrola u nekim regionima, prema UN, dovodi do ilegalne eksploatacije i neregistrovanog vađenja peska, što stvara dodatne ekonomske i ekološke rizike.
UN preporučuju hitno uvođenje strožih regulatornih okvira na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i razvoj alternativnih materijala u građevinskoj industriji, kako bi se smanjio pritisak na prirodne resurse. Takođe se ističe potreba za boljim praćenjem i transparentnošću u lancu snabdevanja peskom, kako bi se obezbedila održivost i dugoročna dostupnost ovog resursa.
Ova analiza UN-a dolazi u trenutku kada globalna potražnja za peskom ne pokazuje znake usporavanja, dok se posledice prekomerne eksploatacije sve češće registruju u vidu gubitka obradivog zemljišta, promena toka reka i šteta po infrastrukturu. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao da izazove ozbiljne probleme u snabdevanju građevinske industrije, kao i dodatne ekonomske i socijalne izazove u pogođenim regionima.
