Evropsko tržište maline ulazi u novu fazu prekomponovanja, a poslednji podaci pokazuju da se odnosi snaga među najvećim proizvođačima ubrzano menjaju. U centru pažnje sada je Ukrajina, koja uprkos ratnim okolnostima beleži istorijske izvozne rezultate i sve ozbiljnije ugrožava pozicije tradicionalnih lidera – pre svega Poljske i Srbije, kako prenosi UA News.
Na prvi pogled, deluje paradoksalno: zemlja u ratu ne samo da održava proizvodnju, već povećava izvoz i zauzima sve značajniji deo evropskog tržišta smrznute maline.
Ukrajina jača u trenutku kada Evropa traži jeftinije dobavljače
Prema dostupnim analizama tržišta i izvoznim podacima iz poslednjih sezona, Ukrajina je ušla među najveće izvoznike zamrznute maline u Evropi, sa snažnim rastom količina i konkurentnim cenama koje vrše pritisak na ceo sektor.
U isto vreme, evropsko tržište se suočava sa padom potrošnje zamrznutog voća, što dodatno pojačava borbu za svaki kilogram izvoza.
Dok inflacija menja navike potrošača, veliki lanci i prerađivači sve češće traže jeftinije dobavljače, a upravo tu Ukrajina koristi svoju poziciju – niže troškove i visoku dostupnost sirovine.
Srbija: Od lidera do tržišta pod pritiskom
Srbija je godinama važila za sinonim „crvenog zlata“ Evrope i jednog od ključnih izvoznika maline u svetu. Međutim, poslednjih sezona dolazi do jasnog pomeranja.
Prema podacima tržišnih analiza, Srbija je u pojedinim periodima pala na treće mesto po količini izvoza, iza Poljske i Ukrajine, dok se istovremeno sve više oslanja na cenu, a manje na obim proizvodnje.
To znači da srpski izvoznici sve teže održavaju količinske pozicije, dok se vrednost izvoza održava zahvaljujući višim cenama kvalitetnije robe.
Međutim, upravo tu nastaje problem – tržište se sve više deli između jeftinijih, velikih proizvođača (Ukrajina, Poljska), i premium segmenta u kojem Srbija pokušava da zadrži poziciju.
Poljska između dve vatre
Poljska, kao najveći evropski igrač u ovom sektoru, nalazi se pod dvostrukim pritiskom.
S jedne strane, mora da konkuriše Ukrajini koja nudi niže cene, a sa druge strane pokušava da zadrži kvalitet i stabilnost snabdevanja ka zapadnoevropskim tržištima.
U praksi, to znači da se evropski lanac snabdevanja malinom ubrzano fragmentiše – više nema jednog dominantnog centra, već više konkurentskih zona.