Naftna kriza produbljena globalnim poremećajima, pregovori NIS-a i MOL-a zavise od političke odluke posle mađarskih izbora
Vlada Republike Srbije donela je odluku o smanjenju akciza na naftu i njene derivate za 61 odsto kao odgovor na drastičan rast cena energenata na globalnom tržištu. Ova mera usledila je u trenutku kada su cene nafte i gasa značajno porasle zbog posledica sukoba na Bliskom istoku i tekuće ukrajinske krize, što je potvrdio direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.
Prema rečima profesora Slobodana Aćimovića, Srbija je na globalne poremećaje mogla da reaguje isključivo internim merama, a smanjenje akciza predstavlja pokušaj države da ublaži negativne efekte na domaće tržište i potrošače.
Tržište energenata dodatno je uzdrmano zbog sukoba SAD i Izraela sa Iranom, što je dovelo do velikih poremećaja u snabdevanju gasom i formiranja dve paralelne naftne krize: bliskoistočne i one izazvane ratom u Ukrajini. Ova situacija izazvala je kolaps u isporuci gasa na svetskom nivou i dodatno povećala volatilnost cena nafte.
Pregovori između Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarske kompanije MOL odvijaju se u pozitivnom smeru, ali ključna odluka zavisi od političkih faktora, istakao je profesor Aćimović. On ocenjuje da će konkretni rezultati biti poznati nakon održavanja izbora u Mađarskoj, što potvrđuje političku dimenziju energetskih dogovora u regionu.
Globalna energetska nestabilnost značajno utiče na regionalne i nacionalne politike, a države su prinuđene da primenjuju unutrašnje ekonomske mere kako bi zaštitile potrošače i očuvale stabilnost tržišta. Smanjenje akciza u Srbiji je direktna posledica ovih svetskih poremećaja, dok pregovori NIS-a i MOL-a predstavljaju deo šireg političko-ekonomskog konteksta, u kojem su odluke uslovljene događajima van samog tržišta.
