Evropa ulaže milijarde evra u razvoj vodonične ekonomije, Srbija pokreće prve inicijative za proizvodnju i skladištenje
Vodonik kao energent budućnosti sve više zauzima centralno mesto u globalnim strategijama dekarbonizacije, posebno u evropskim zemljama koje značajno investiraju u razvoj vodonične infrastrukture. Evropska unija je već alocirala višemilijardske investicije u ovu oblast, sa ciljem da zameni fosilna goriva u industriji, energetici i saobraćaju. U tom kontekstu, i industrija Srbije započinje prve korake ka razvoju vodonične ekonomije kroz pilot projekte i istraživanja.
Vodonik je prepoznat kao alternativa tradicionalnim energentima zbog svoje sposobnosti da omogući tranziciju ka niskougljeničnoj privredi. U Evropi su u toku veliki projekti izgradnje postrojenja za proizvodnju tzv. zelenog vodonika, koji se dobija elektrolizom vode korišćenjem obnovljivih izvora energije. Nemačka, Francuska i Holandija predvode po iznosu investicija, dok su evropski fondovi obezbedili sredstva za razvoj transportne i skladišne infrastrukture.
U Srbiji je započeto nekoliko pilot projekata u saradnji sa akademskim institucijama i privatnim sektorom, fokusiranih na proizvodnju, skladištenje i transport vodonika. Prema dostupnim podacima, domaća industrija još uvek nema značajnije komercijalne projekte, ali su u toku studije izvodljivosti i planiranje prvih postrojenja, što bi u narednim godinama moglo otvoriti nova radna mesta i doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Vodonik može da zameni prirodni gas u industriji i grejanju, a u transportu se koristi za pogon autobusa, kamiona i vozova. Više evropskih gradova već ima vozila na vodonični pogon u komercijalnoj upotrebi. U Srbiji su u toku razgovori o uključivanju vodonika u energetski miks, uključujući potencijalnu izgradnju punionica i razvoj kapaciteta za domaću proizvodnju.
Stručnjaci ukazuju na izazove, među kojima su visoki troškovi inicijalnih investicija i potreba za unapređenjem regulatornog okvira. Takođe, napredak u ovoj oblasti zavisiće od dostupnosti obnovljivih izvora energije, jer samo „zeleni vodonik“ ima puni dekarbonizacioni potencijal.
Učešće Srbije u evropskim inicijativama i dostupnost sredstava iz međunarodnih fondova biće od značaja za ubrzanje tranzicije. S obzirom na to da je Evropska unija postavila ambiciozne ciljeve u oblasti vodonične energije, očekuje se da će i domaći sektor ubrzati prilagođavanje i ulaganja u ovom segmentu energetike.
