Kupoprodaja stanova porasla za 5,5 odsto, Beograd drži 53 odsto ukupne vrednosti prometa u 2025. godini
Tržište nepokretnosti u Srbiji zabeležilo je u 2025. godini rekordnu vrednost od 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički geodetski zavod. Ovaj rezultat potvrđuje nastavak snažnog trenda rasta u sektoru nekretnina, pri čemu su stanovi i dalje najznačajniji segment tržišta sa ukupnim prometom od 4,8 milijardi evra, odnosno 60 odsto ukupne vrednosti.
U periodu 2025. godine zabeležen je rast kupoprodaje stanova za 5,5 odsto, dok je njihova ukupna vrednost porasla čak za 17,4 odsto. Iako je segment garažnih prostora zabeležio rast vrednosti, broj kupoprodajnih ugovora u toj kategoriji smanjen je za 4,8 odsto. Slično, prosečna vrednost prodatih kuća povećana je za 8,8 odsto, ali je broj transakcija u ovoj kategoriji pao za 1,4 odsto. Građevinsko zemljište i poslovni prostori zabeležili su istovremeni rast i u obimu prometa i u vrednosti, dok je pad zabeležen kod poljoprivrednog zemljišta, gde je broj ugovora smanjen za 10,8 odsto, a vrednost prometa opala za 14,1 odsto.
Beograd ostaje dominantan kada je reč o vrednosti prometa stanova, sa udelom od 53 odsto u ukupnoj vrednosti na nivou Republike Srbije. Najviša cena po kvadratnom metru stana u Srbiji postignuta je u beogradskoj opštini Savski venac, gde je kvadrat prodat za 15.298 evra. Najveća pojedinačna suma izdvojena za stan iznosila je 1,8 miliona evra na lokaciji „Beograd na vodi“. Najskuplja kuća tokom 2025. prodata je takođe na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, dok je rekordna cena garažnog mesta dostigla 66.000 evra na istoj opštini.
U segmentu poslovnih prostora, najviša cena kvadrata ostvarena je u opštini Stari grad, gde je kvadratni metar dostigao 8.974 evra, a najviši iznos za poslovni prostor bio je 2,8 miliona evra.
Zvanični podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju na nastavak snažnog investicionog interesa za nekretnine, naročito u urbanim sredinama, dok u ruralnim oblastima i dalje dominira trend opadanja prometa i vrednosti. S obzirom na to da su stanovi najtraženija imovina na tržištu, posebno u prestonici, očekuje se da će Beograd i dalje biti nosilac najvećeg dela ukupnog prometa u budućem periodu.
Ovi podaci odražavaju promene u strukturi investicija, gde se kapital preusmerava ka nekretninama kao formi sigurne imovine, uz istovremeni rast cena koji ukazuje na povećanu potražnju i ograničenu ponudu, naročito u centralnim gradskim zonama.
