Malta prednjači sa 83,6 odsto zaposlenih, dok je najniža stopa zabeležena u Italiji sa 67,6 odsto
Zaposlenost u Evropskoj uniji dostigla je nivo od 76,1 odsto među građanima starosti od 20 do 64 godine tokom prošle godine, ukupno obuhvatajući 197,7 miliona ljudi, što predstavlja najviši udeo zaposlenih od 2009. godine, prema podacima Evropske kancelarije za statistiku. U poređenju sa 2024. godinom, stopa zaposlenosti porasla je za 0,3 procentna poena, dok je rast u odnosu na 2023. iznosio 0,8 procentnih poena.
Među članicama EU, Malta je zabeležila najvišu stopu zaposlenosti od 83,6 odsto, neposredno iza nje su Holandija sa 83,4 odsto i Češka sa 82,9 odsto. Najniže vrednosti zabeležene su u Italiji (67,6 odsto), Rumuniji (69,0 odsto) i Grčkoj (71,0 odsto).
Muškarci su 2025. godine imali višu zaposlenost od žena u svim zemljama EU, osim Litvanije. Prosečna stopa zaposlenosti muškaraca u Uniji iznosila je 80,9 odsto, a najviši procenat beležen je na Malti (89,1 odsto), u Češkoj (88,2 odsto) i Holandiji (87,2 odsto). Najniži udeo zaposlenih muškaraca registrovan je u Belgiji (76,4 odsto), Hrvatskoj (76,8 odsto) i Finskoj (77,0 odsto).
Kod žena, prosek zaposlenosti u EU dostigao je 71,3 odsto. Najveći procenat zaposlenih žena beleži Estonija (81,4 odsto), zatim Litvanija (80,3 odsto) i Švedska (79,8 odsto). Najniže vrednosti registrovane su u Italiji (58,0 odsto), Rumuniji (59,5 odsto) i Grčkoj (62,3 odsto).
Razlika između zaposlenosti muškaraca i žena u EU iznosila je 9,6 procentnih poena. Najveće razlike zabeležene su u Italiji (19,1 p.p.), Rumuniji (18,7 p.p.) i Grčkoj (17,4 p.p.), dok su najmanje razlike registrovane u Estoniji (0,5 p.p.), Litvaniji (-0,6 p.p.), Finskoj (1,3 p.p.) i Letoniji (1,9 p.p.).
