Umesto ukucavanja ključnih reči, pregledanja rezultata i otvaranja različitih sajtova, korisnici sve češće postavljaju konkretna pitanja veštačkoj inteligenciji i dobijaju gotove odgovore. Takav model mogao bi iz temelja da promeni digitalnu ekonomiju, poslovanje tehnoloških kompanija, ali i budućnost internet portala koji zavise od poseta sa pretraživača.
Google i dalje dominira, ali dobija novu konkurenciju
Iako su alati poput ChatGPT-a, Gemini-ja i Perplexity-ja postali sve popularniji, Google i dalje drži ubedljivo najveći deo tržišta tradicionalne internet pretrage.
Prema podacima servisa Statcounter, Google je u septembru 2026. godine imao približno 90 odsto globalnog tržišta pretraživača, dok su njegovi konkurenti bili daleko iza njega. Ipak, ova statistika ne obuhvata u potpunosti način na koji ljudi koriste samostalne AI asistente.
Upravo tu leži najveći izazov za Google. Kompanija više ne konkuriše samo drugim pretraživačima, već i sistemima koji korisnicima omogućavaju da dobiju informacije bez tradicionalne internet pretrage.
Zbog toga Google već integriše veštačku inteligenciju u sopstvene usluge. Funkcije poput AI Overviews i AI Mode omogućavaju korisnicima da dobiju sažete odgovore na pitanja, uz mogućnost pristupa izvorima.
Drugim rečima, Google pokušava da se prilagodi promeni koja bi mogla da ugrozi njegov dosadašnji poslovni model.
Najveći gubitnici mogli bi da budu internet portali
Razvoj pretrage zasnovane na veštačkoj inteligenciji posebno zabrinjava vlasnike internet portala i drugih sajtova koji najveći deo poseta ostvaruju preko Gugla.
Dosadašnji model bio je jednostavan. Korisnik pretražuje određenu temu, Google mu ponudi rezultate, a on otvara sajt koji sadrži informacije koje traži. Poseta donosi prihod od oglašavanja, dok kvalitetan sadržaj omogućava portalu da privuče novu publiku.
Međutim, ako veštačka inteligencija korisniku odmah pruži odgovor, potreba za otvaranjem originalnog izvora može značajno da se smanji.
Na takav trend ukazalo je i istraživanje američkog Pew Research Centera, objavljeno 2025. godine. Prema rezultatima, korisnici su kliknuli na tradicionalne rezultate u 8 odsto poseta stranicama za pretragu sa AI sažetkom, u poređenju sa 15 odsto poseta stranicama bez takvog sažetka.
To znači da bi širenje AI odgovora moglo da smanji broj poseta internet portalima, a samim tim i prihode koje ostvaruju prikazivanjem reklama.
Posebno je zanimljivo pitanje šta će se dogoditi sa proizvodnjom originalnog sadržaja. Ukoliko veštačka inteligencija koristi informacije koje objavljuju novinari, istraživači i specijalizovani portali, ali korisnici sve ređe posećuju te izvore, dugoročno bi mogla da bude ugrožena ekonomska održivost dela internet izdavaštva.
Da li Google može da zarađuje ako korisnici prestanu da klikću?
Google je godinama izgradio jedan od najuspešnijih poslovnih modela u digitalnoj ekonomiji zahvaljujući oglašavanju povezanom sa internet pretragom.
Kompanije plaćaju kako bi se njihove ponude pojavile pred korisnicima koji traže određene proizvode ili usluge. Međutim, razvoj veštačke inteligencije mogao bi da promeni i način na koji se takve reklame prikazuju.
U budućnosti bi AI asistenti mogli da postanu posrednici između kupaca i prodavaca. Umesto da korisnik sam pretražuje desetine prodavnica, veštačka inteligencija mogla bi da uporedi cene, pronađe odgovarajući proizvod i pomogne mu da završi kupovinu.
Takav model otvorio bi nove mogućnosti za digitalno oglašavanje, uključujući sponzorisane preporuke, direktnu prodaju i provizije od realizovanih transakcija.
Ipak, za sada nema dokaza da veštačka inteligencija ozbiljno ugrožava ukupne prihode Google pretrage. Finansijski rezultati Alphabeta za drugi kvartal 2026. godine pokazali su rast prihoda segmenta Google Search & other od 17 odsto na godišnjem nivou.
To pokazuje da kompanija uspeva da razvija AI funkcije, a da istovremeno nastavlja da ostvaruje rast prihoda od postojećeg poslovanja.
Budućnost interneta mogla bi da bude zasnovana na razgovoru
Jedna od najvećih promena neće se odnositi samo na tehnologiju, već i na navike korisnika.
Danas neko ko želi da kupi automobil najčešće pretražuje modele, upoređuje karakteristike, čita iskustva drugih vozača i posećuje brojne internet stranice.
U budućnosti bi mogao jednostavno da kaže AI asistentu koliki budžet ima, kakav automobil želi i koliko kilometara godišnje prelazi. Veštačka inteligencija zatim bi mogla da uporedi modele, izdvoji najpovoljnije ponude i pronađe prodavce.
Sličan princip mogao bi da se primenjuje na planiranje putovanja, rezervaciju hotela, izbor osiguranja, pronalaženje poslovnih partnera ili kupovinu svakodnevnih proizvoda.
To bi značilo da internet pretraživači postepeno prestaju da budu samo alati za pronalaženje informacija i postaju digitalni asistenti koji korisnicima pomažu u obavljanju konkretnih zadataka.
Hoće li tradicionalni pretraživači potpuno nestati?
Iako veštačka inteligencija donosi značajne promene, malo je razloga za zaključak da će tradicionalna internet pretraga potpuno nestati u doglednoj budućnosti.
Korisnici će i dalje imati potrebu da proveravaju izvore, pronalaze originalne dokumente, upoređuju različita mišljenja i pristupaju konkretnim internet stranicama.
Osim toga, AI sistemi nisu nepogrešivi. Oni mogu da ponude netačne informacije, pogrešno protumače podatke ili izostave važne činjenice, zbog čega direktan pristup pouzdanim izvorima ostaje značajan.
Mnogo je verovatnije da će se klasična pretraga i veštačka inteligencija postepeno povezivati, stvarajući novi način korišćenja interneta.
Za Google, Microsoft i druge tehnološke kompanije to znači da će se konkurencija sve više voditi oko toga ko može da pruži najpouzdaniji odgovor i najkorisniju digitalnu uslugu, a ne samo najveći broj rezultata pretrage.
Za internet portale i druge proizvođače sadržaja promena bi mogla da bude znatno teža, jer će morati da pronađu nove načine privlačenja publike i ostvarivanja prihoda.
Internet pretraga, dakle, možda ne odlazi u prošlost, ali način na koji smo je koristili prethodnih dvadesetak godina mogao bi da postane samo jedna etapa u razvoju interneta. U budućnosti najveća vrednost možda neće biti u tome ko korisniku može da ponudi najviše informacija, već ko može najbrže, najtačnije i najkorisnije da odgovori na njegovo pitanje.
