DRAM POSTAO DIGITALNO ZLATO
Cene DRAM memorijskih čipova u Južnoj Koreji dostigle su nivo koji je do pre samo nekoliko godina delovao gotovo nezamislivo. Prema južnokorejskim trgovinskim podacima, prosečna izvozna cena DRAM-a, bez memorijskih modula, tokom prvih 20 dana avgusta 2026. dostigla je oko 92.183 dolara po kilogramu. To predstavlja rast od čak 401 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Odnosno više nego petostruko povećanje za samo godinu dana.
Poređenje sa zlatom dodatno pokazuje razmere ovog skoka. Vrednost jednog kilograma DRAM čipova prema toj izvoznoj ceni približava se vrednosti oko 620 grama čistog, 24-karatnog zlata. Ipak, ovakvo poređenje treba posmatrati kao ilustraciju vrednosti robe. To nije tvrdnja da je memorija fizički vrednija od zlata. DRAM je industrijska komponenta čija cena zavisi od potražnje, proizvodnih kapaciteta i strukture tržišta poluprovodnika.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA POKRENULA LANAC POSKUPLJENJA
U pozadini ovog poremećaja nalazi se pre svega eksplozivna potražnja za memorijom potrebnom za razvoj infrastrukture veštačke inteligencije. Veliki data centri zahtevaju ogromne količine memorijskih čipova, posebno napredne HBM memorije. Ona omogućava veoma brz prenos podataka između procesora i memorije. Proizvođači zato sve veći deo kapaciteta usmeravaju ka memoriji namenjenoj AI sistemima. To dodatno pritiska ponudu konvencionalnog DRAM-a.
Posledice se već vide i na tržištu klasične računarske memorije. TrendForce navodi da je tržište konvencionalnog DRAM-a u 2026. godini ostalo u uslovima nedovoljne ponude. Istovremeno se očekuje dalji rast cena server DRAM-a. Kompanije poput Samsunga i SK Hynixa imaju snažan motiv da prioritet daju memoriji za AI infrastrukturu. Upravo taj segment donosi snažnu potražnju i visoke vrednosti.
NESTAŠICA BI MOGLA DA POTRAJE GODINAMA
Problem, međutim, nije samo u trenutnom skoku tražnje. Proizvodnja novih fabrika i povećanje kapaciteta zahtevaju godine, dok se izgradnja AI data centara odvija mnogo brže. SK Hynix je krajem avgusta najavio da očekuje nastavak snažne potražnje za memorijom sve do 2030. godine, dok kompanija istovremeno širi proizvodne kapacitete za naprednu HBM memoriju u Sjedinjenim Državama.
Zbog toga skok cene od 401 odsto nije izolovan fenomen jednog proizvoda, već deo mnogo šireg poremećaja u industriji memorijskih čipova. Južna Koreja, kao dom najvećih svetskih proizvođača memorije, posebno oseća posledice ovog trenda, ali se problem preliva i na ostatak globalnog tržišta. AI revolucija tako više nije samo priča o skupim grafičkim procesorima i ogromnim data centrima. Ona sve direktnije određuje koliko će koštati i memorija u računarima, telefonima i drugim elektronskim uređajima.