Veštačka inteligencija već menja tržište rada, poslovne modele i način na koji kompanije investiraju, ali njen uticaj sve više izlazi iz okvira tehnološkog sektora. Ogromna ulaganja u data centre, napredne čipove, računarsku infrastrukturu i električnu energiju otvaraju novo pitanje za ekonomiste – može li AI bum, makar privremeno, da stvori dodatne inflatorne pritiske?
Analize Banke za međunarodna poravnanja (BIS) pokazuju da veštačka inteligencija može istovremeno da utiče i na tražnju i na ponudu. Dok ogromne investicije kratkoročno podstiču ekonomsku aktivnost i povećavaju tražnju za ograničenim resursima, dugoročno bi rast produktivnosti mogao da deluje u suprotnom smeru i ublaži pritisak na cene.
AI investicije postaju značajan deo ekonomije
Razmere ulaganja u infrastrukturu potrebnu za razvoj veštačke inteligencije već su velike.
Prema podacima koje su autori BIS biltena, objavljenog 28. jula 2026. godine, prikupili, izdvajanja za data centre, poluprovodnike i povezanu infrastrukturu dostigla su oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda u pojedinim ekonomijama koje su najviše izložene AI investicionom bumu.
Procene za SAD pokazuju da su ulaganja u data centre i proizvodne IT kapacitete porasla na približno 0,8 odsto BDP-a, dok su u Australiji premašila jedan odsto.
Takav nivo investicija više nije važan samo za tehnološke kompanije. On postaje faktor koji može da utiče na privredni rast, tržište rada, energetiku, industrijsku proizvodnju i, posredno, inflaciju.
Data centri povećavaju potražnju za električnom energijom
Izgradnja infrastrukture za veštačku inteligenciju zahteva ogromne količine kapitala, ali i fizičkih resursa. Investiciona trka povećava potražnju za naprednim čipovima, električnom energijom, građevinskim kapacitetima, data centrima i specijalizovanom opremom.
BIS je upozorio da se već pojavljuju uska grla u snabdevanju električnom energijom, naprednim poluprovodnicima i opremom potrebnom za elektroenergetske mreže.
Brzorastuća potražnja za računarskom snagom tako može da podigne troškove energije i pojedinih komponenti. Ukoliko se ti troškovi preliju na druge sektore, posledice mogu postati vidljive i kroz šire inflatorne pritiske.
Da li AI već podiže inflaciju?
Ipak, bilo bi prerano zaključiti da je veštačka inteligencija postala jedan od glavnih uzroka ukupnog rasta cena.
Reuters je sredinom avgusta naveo da je direktan trag AI buma u američkim pokazateljima inflacije za sada relativno mali i da ga je teško odvojiti od drugih ekonomskih faktora.
Određeni cenovni pritisci mogu se primetiti kod računara, elektronike, softvera i komponenti povezanih sa nestašicom memorijskih čipova. Međutim, ove kategorije imaju relativno ograničenu težinu u ukupnom indeksu potrošačkih cena.
To znači da AI trenutno može da izaziva snažne promene cena u pojedinim delovima ekonomije, a da njegov efekat na ukupnu stopu inflacije i dalje ostane ograničen.
Veštačka inteligencija dugoročno može i da obori cene
Na duži rok situacija bi mogla da bude potpuno drugačija.
Ako AI omogući kompanijama da proizvode više uz niže troškove, automatizuju deo poslova i povećaju produktivnost zaposlenih, ukupna ponuda robe i usluga mogla bi značajno da poraste.
Veća produktivnost potencijalno znači niže troškove po jedinici proizvoda, a samim tim i slabije inflatorne pritiske.
Problem je što ekonomisti još ne znaju koliko će dobici od veštačke inteligencije biti veliki, koliko brzo će se pojaviti i koliko ravnomerno će biti raspoređeni između različitih industrija i država.
Zbog toga BIS ocenjuje da je konačan makroekonomski efekat AI-ja i dalje veoma neizvestan.
Novi problem za centralne banke
Upravo kombinacija kratkoročnog investicionog buma i potencijalnog dugoročnog rasta produktivnosti predstavlja poseban izazov za centralne banke.
Ako centralne banke potcene rast tražnje koji stvaraju ogromne AI investicije, monetarna politika može ostati previše blaga i omogućiti jačanje inflatornih pritisaka.
Sa druge strane, ako snažan rast investicija pogrešno protumače kao klasično pregrevanje privrede, postoji rizik da kamatne stope ostanu previsoke i uspore investicije koje bi dugoročno mogle da povećaju proizvodne kapacitete ekonomije.
Zbog toga autori BIS-a ukazuju na potrebu za postepenim pristupom monetarnoj politici koji će se prilagođavati novim ekonomskim podacima.
AI bum menja pravila globalne ekonomije
Veštačka inteligencija, dakle, ne mora sama po sebi da izazove novi talas inflacije. Međutim, brzina kojom se kapital ulaže u infrastrukturu potrebnu za njen razvoj već povećava potražnju za energijom, čipovima, opremom i drugim ograničenim resursima.
Istovremeno, obećani rast produktivnosti mogao bi u budućnosti da proizvede upravo suprotan efekat i pomogne u smanjenju inflatornih pritisaka.