Teško je danas zamisliti koliko je Nokia bila dominantna početkom 21. veka, kada su njeni telefoni za milione ljudi predstavljali praktično sinonim za mobilni telefon. Finski proizvođač imao je modele za gotovo svakog kupca – od jednostavnih i izdržljivih uređaja do naprednih poslovnih telefona i ranih pametnih modela. Nokia 3310 postala je jedan od simbola čitave generacije, dok su karakteristični zvuk zvona i igra „Snake“ bili prepoznatljivi širom sveta. Kompanija je 2007. držala približno 40 odsto globalnog tržišta mobilnih telefona, ali je samo nekoliko godina kasnije njena nekadašnja dominacija počela dramatično da se topi.
Put do tog uspeha bio je neobičan, jer Nokia prvobitno nije imala gotovo nikakve veze sa telefonima. Kompanija vuče korene iz 19. veka i proizvodnje papira, a tokom svoje duge istorije poslovala je u različitim industrijama, od gume i kablova do elektronike i telekomunikacija. Krajem 20. veka upravo su mobilne komunikacije postale njena velika prilika. Nokia se postepeno oslobađala drugih poslova i koncentrisala na telekomunikacije baš u trenutku kada je mobilni telefon iz luksuza prerastao u proizvod za masovno tržište.
Od finske fabrike do telefona koji je imao gotovo svako
Nokia je tokom devedesetih uspela da razume nešto što će biti presudno za razvoj tržišta – mobilni telefon više nije bio samo poslovni uređaj, već predmet svakodnevnog života. Kompanija je nudila veliki broj modela različitih cena, oblika i mogućnosti, čime je mogla da pokrije ogromne grupe potrošača. Telefoni su bili poznati po jednostavnom korišćenju, dugom trajanju baterije i izdržljivosti. Dizajn je takođe postajao sve važniji, pa su pojedini modeli omogućavali menjanje maski i personalizaciju uređaja.
Jedan od ključnih razloga uspeha bila je i sposobnost Nokije da proizvodi telefone u ogromnim količinama i prodaje ih širom sveta. Kompanija je izgradila snažan brend i odlične odnose sa mobilnim operaterima, dok je širok asortiman omogućavao prisustvo i na razvijenim i na tržištima u razvoju. Nokia 1100, predstavljena 2003. godine, postala je jedan od najprodavanijih modela mobilnih telefona u istoriji. U jednom trenutku činilo se da će kompaniju biti gotovo nemoguće skinuti sa vrha.
Nokia pritom nije ignorisala razvoj pametnih telefona, što njenu kasniju sudbinu čini još zanimljivijom. Njeni uređaji sa operativnim sistemom Symbian godinama su nudili funkcije koje su nekada delovale veoma napredno – elektronsku poštu, internet, aplikacije, kamere i multimediju. Serije poput Communicatora pokazivale su da kompanija razume da će telefon postajati sve sličniji računaru. Problem, međutim, nije bio samo u tome šta telefon može da uradi. Postajalo je sve važnije koliko je jednostavno to uraditi.
iPhone je promenio pravila igre, a Nokia nije dovoljno brzo odgovorila
Kada je Apple 2007. predstavio iPhone, konkurencija više nije bila samo u tome ko može da napravi bolji telefon – počela je borba za čitav digitalni ekosistem. Veliki ekran osetljiv na dodir i interfejs prilagođen upravljanju prstima pokazali su drugačiju viziju mobilnog uređaja. Telefon više nije morao da ima fizičku tastaturu kao centralni element. Još važnije, pojavom App Storea 2008. aplikacije su dobile jednostavno mesto za distribuciju, kupovinu i instaliranje.
Dodatni udarac stigao je sa Androidom, koji je drugim proizvođačima omogućio da relativno brzo ponude sopstvene pametne telefone sa modernim operativnim sistemom. Samsung, HTC i brojni drugi proizvođači počeli su da predstavljaju sve naprednije uređaje, dok se Nokia suočavala sa problemima sopstvene softverske strategije. Symbian je nastao u drugačijoj eri mobilnih uređaja i njegovo prilagođavanje novim zahtevima postajalo je sve komplikovanije. Hardver više nije bio dovoljan. Softver, aplikacije i iskustvo korisnika postali su centralni deo proizvoda.
Nokia je pokušala veliki zaokret 2011. godine, kada je sklopila strateško partnerstvo sa Microsoftom i odlučila da Windows Phone postane njena glavna platforma za pametne telefone. Tako je nastala Lumia linija, prepoznatljiva po upečatljivom dizajnu i kvalitetnim kamerama, ali je na tržištu već postojao ozbiljan problem. Android i iOS privukli su ogroman broj korisnika i programera. Windows Phone nikada nije uspeo da razvije dovoljno snažan ekosistem aplikacija da bi ozbiljno ugrozio dva vodeća sistema.
Simboličan kraj Nokijine ere kao nekadašnjeg neprikosnovenog proizvođača stigao je 2013, kada je Microsoft pristao da kupi najveći deo njenog poslovanja sa uređajima i uslugama za 5,44 milijarde evra. Posao je završen sledeće godine, ali ni Microsoft nije uspeo da preokrene situaciju na tržištu pametnih telefona. Nokia kao kompanija nije nestala – nastavila je da posluje prvenstveno u oblasti telekomunikacione infrastrukture i tehnologije. Telefoni sa njenim imenom takođe su se kasnije vratili kroz licenciranje brenda, ali ona nekadašnja dominacija više nije obnovljena.
Pad Nokije zato nije jednostavna priča o kompaniji koja nije videla da dolazi pametni telefon, već o gigantu koji nije dovoljno brzo odgovorio na promenu same prirode proizvoda. Nokia je znala kako da napravi odličan telefon, organizuje globalnu proizvodnju i proda stotine miliona uređaja. Nova era, međutim, zahtevala je istovremeno operativni sistem, prodavnicu aplikacija, programere, internet usluge i uređaj koji sve to povezuje u jednu celinu. Tržište više nije odlučivalo samo koji telefon je najbolji. Odlučivalo je koji digitalni svet kupac dobija zajedno sa njim – a u toj trci Nokia je izgubila prednost koju je godinama gradila.