Proces pred saveznim sudom mogao bi doneti ključne promene u AI industriji i budućnosti OpenAI korporativne strukture
U narednim danima započinje izbor porote u slučaju Musk protiv Altmana, jednom od najiščekivanijih sudskih procesa u tehnološkoj industriji ove godine. Suđenje se vodi pred saveznim sudom u Oaklandu, a devet članova porote odlučivaće da li je OpenAI prevario Elona Muska prilikom svoje nedavne reorganizacije iz neprofitne u for-profit korporaciju. Ishod ovog procesa mogao bi značajno uticati na čitavu AI industriju.
Spor između Muska i OpenAI datira još od 2024. godine, ali njegovi koreni sežu u 2015. kada je Sam Altman, tadašnji ko-predsednik OpenAI, kontaktirao Muska sa idejom o pokretanju AI projekta nezavisnog od tada dominantnih kompanija poput Google-a. OpenAI je te godine osnovan kao neprofitna organizacija sa misijom razvoja digitalne inteligencije u korist čovečanstva, bez ograničenja potrebe za finansijskim povraćajem.
Prema navodima iz OpenAI, do 2017. godine većina rukovodstva, uključujući i Muska, shvatila je da će za ostvarenje ambiciozne misije biti potrebna ogromna ulaganja, što je navelo kompaniju da razmotri prelazak na for-profit model. Pre odlaska sa borda u februaru 2018, OpenAI tvrdi da je Musk tražio potpunu kontrolu nad kompanijom, što je, prema njihovom viđenju, uključivalo i potencijalno spajanje sa Tesla-om.
Nakon Muskove ostavke, OpenAI je 2019. formirao for-profit ogranak sa “capped-profit” modelom, ograničavajući povraćaj investitora na maksimalno 100 puta uloženog, a višak bi išao neprofitnom delu. Ovaj model je postao problematičan posle uspeha ChatGPT-a tokom 2022. godine, jer je kompaniji bilo potrebno još više kapitala, posebno u okviru runde finansiranja od 6,6 milijardi dolara u oktobru 2024. Tada je OpenAI pristao na rok kraći od dve godine da for-profit ogranak oslobodi kontrole neprofitnog dela.
Početkom 2026. godine, nakon pregovora sa Microsoft-om i regulatorima iz Kalifornije i Delavera, OpenAI je završio reorganizaciju: for-profit ogranak sada funkcioniše kao public benefit corporation, dok neprofitni deo, sada kao OpenAI Foundation, zadržava vlasnički udeo vredan oko 130 milijardi dolara u trenutku postizanja dogovora.
Elon Musk je krajem 2025. pokušao da sudski zabrani ovu reorganizaciju, ali bez uspeha. Budući da je bio rani donator, Musk neće imati pravo na deo dobiti ukoliko OpenAI izađe na berzu, jer donacije nisu praćene očekivanjem povraćaja. Stoga Musk tvrdi da su osnivači OpenAI, uključujući Altmana i Grega Brockmana, prevarili njega i ostale donatore tokom transformacije kompanije.
Jedno od spornih pitanja pred suđenjem bilo je i koliko je Musk zaista donirao OpenAI-u, s obzirom da je tokom godina davao različite procene, od 100 miliona dolara pa nadole. Suđenje koje sledi moglo bi imati dalekosežne posledice, ne samo za OpenAI već i za način na koji se veliki AI projekti organizuju i finansiraju u budućnosti.
