VEĆI KAPACITET OD SVIH PRETHODNIH GENERACIJA
Kompanija Spejs Iks napravila je veliki korak u razvoju svoje satelitske mreže nakon što je tokom prvog orbitalnog leta rakete Staršip u orbitu postavila prvih 26 operativnih satelita nove generacije Starlink V3. Istorijski let održan je 28. septembra 2026. godine. Sateliti su nakon odvajanja uspešno uspostavili kontakt sa zemaljskim sistemima. Time je V3 generacija, koja je do sada postojala prvenstveno kao razvojni projekat, prvi put postala deo stvarne Starlink konstelacije.
Starlink V3 donosi znatno veći kapacitet u odnosu na prethodnu generaciju. Prema podacima kompanije Spejs Iks, svaki satelit projektovan je za približno jedan terabit u sekundi silaznog saobraćaja. To predstavlja višestruko povećanje u odnosu na V2 generaciju. Zbog većih dimenzija i mase od oko dve tone, V3 sateliti nisu namenjeni za lansiranje raketom Falkon 9, već su projektovani upravo za mnogo snažniji Staršip.
NOVI SATELITI, VEĆI KAPACITET MREŽE
Prva misija sa V3 satelitima pokazala je i zbog čega je Staršip ključan za buduće širenje Starlinka. Tokom jednog leta moguće je postaviti znatno veći broj satelita nego što je to bilo moguće raketom Falkon 9. Spejs iks navodi da bi Staršip u budućnosti mogao da ponese do 60 V3 satelita. To bi po ukupnom kapacitetu odgovaralo približno dvadeset lansiranja Falkona 9 sa starijom generacijom satelita.
Sama misija 28. septembra bila je važna i iz drugog razloga. Staršip je prvi put uspešno dostigao orbitu, nakon 13 prethodnih testnih letova koji su ostajali na suborbitalnim putanjama. Iako je tokom leta jedan motor imao prevremeni prekid rada, kontrolori misije odlučili su da nastave sa pokušajem orbitalnog umetanja. Letelica je potom uspešno izvela manevar i nastavila misiju, čime je otvoren put za njenu buduću ulogu glavnog nosača Starlink satelita.
STARLINK KAO INFRASTRUKTURA ZA BUDUĆNOST
V3 nije zamišljen samo kao način da korisnici dobiju veće brzine interneta, već kao osnova za značajno povećanje ukupnog kapaciteta Starlink mreže. Svaki novi satelit treba da doprinese većem broju dostupnih veza. Veliki broj satelita lansiranih Staršipom omogućio bi Spejs Iksu da konstelaciju proširuje mnogo brže nego ranije. Kompanija je u svojim dokumentima navela da bi do 60 V3 satelita po letu značilo približno dvadeset puta veći kapacitet po lansiranju u odnosu na Falkon 9 sa V2 satelitima.
Istovremeno, razvoj V3 generacije uklapa se u šire planove Spejs Iksa vezane za orbitalno računarstvo. Kompanija je 2026. godine predstavila koncept pod nazivom Starmind. On predviđa postavljanje AI računarske infrastrukture u orbitu. NVIDIA je u avgustu potvrdila da sa SpaceXAI radi na prvoj generaciji Starmind satelita, zasnovanoj na prilagođenoj platformi NVIDIA Vera rubin. To znači da se infrastruktura koju danas grade Starlink i Staršip u budućnosti može koristiti ne samo za internet, već i za računarske sisteme smeštene direktno u svemiru.
View this post on Instagram
