Srbija je poslednjih deset godina postala jedan od najvećih IT outsourcing centara u regionu. Hiljade programera, dizajnera i digitalnih radnika rade za strane kompanije, dok država uspeh domaćeg IT sektora često predstavlja kao dokaz modernizacije ekonomije. Međutim, postavlja se pitanje: da li Srbija zaista gradi sopstvenu tehnološku snagu ili postaje samo jeftin servis Zapada?
Veliki broj domaćih IT firmi danas funkcioniše kao produžena ruka stranih kompanija. Poslovi uglavnom dolaze iz Amerike i Zapadne Evrope, dok domaći stručnjaci rade razvoj softvera, održavanje sistema i digitalne usluge po cenama koje su i dalje niže nego na Zapadu. To je Srbiji donelo rast plata u IT sektoru, novu srednju klasu i veliki priliv novca iz inostranstva.
Pavlofox
Ipak, problem nastaje kada se pogleda šira slika. Malo domaćih kompanija razvija sopstvene proizvode, platforme ili globalne tehnološke brendove. Većina sektora zavisi od stranih klijenata i njihovih ekonomskih ciklusa. Kada nemačka ili američka ekonomija uspori, posledice brzo stižu i do Srbije kroz otpuštanja i smanjenje projekata.
Dodatni izazov predstavlja i razvoj veštačke inteligencije. AI alati već sada menjaju tržište rada i preuzimaju deo poslova koji su do juče bili rezervisani za juniore u programiranju, marketingu i dizajnu. Srbija se zato nalazi pred ozbiljnim pitanjem: da li će ostati zemlja outsourcing radne snage ili će pokušati da stvori sopstvenu tehnološku industriju?
Za ozbiljan iskorak biće potrebno mnogo više ulaganja u domaće startape, obrazovanje i razvoj sopstvenih digitalnih proizvoda. U suprotnom, Srbija bi mogla ostati samo periferni IT servis velikih ekonomija — koristan, ali lako zamenljiv.
