SISTEM ZASNOVAN NA ISPITIVANJU RETINALNIH NERVNIH VLAKANA
Sedamnaestogodišnji srednjoškolac razvio je alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji bi u budućnosti mogao da promeni način na koji se otkrivaju neurorazvojni poremećaji. Misli se na poremećaje poput autizma i poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD). Njegov projekat, nazvan RetinaMind, privukao je pažnju naučne zajednice. Projekat koristi snimke mrežnjače oka kako bi prepoznao suptilne obrasce povezane sa razvojem mozga.
Autor projekta je Edvard Kang, učenik srednje škole u Sjedinjenim Američkim Državama. On je razvio sistem sposoban da analizira retinalne snimke i identifikuje promene koje ljudsko oko praktično ne može da uoči. Veštačka inteligencija ispituje karakteristike makule i slojeva retinalnih nervnih vlakana. Odnosno delova oka za koje naučna istraživanja ukazuju da mogu odražavati određene procese u razvoju centralnog nervnog sistema.
ALAT NE SLUŽI ZA DIJAGNOSTIKU, VEĆ SAMO ZA RANO PREPOZNAVANJE
Prema rezultatima koje je Kang predstavio, RetinaMind je ostvario tačnost od oko 89 odsto u prepoznavanju obrazaca povezanih sa autizmom i ADHD-om. Važno je naglasiti da alat nije namenjen postavljanju dijagnoze. Alat predstavlja potencijalnu metodu za rano prepoznavanje osoba koje bi trebalo uputiti na detaljnu kliničku procenu i dodatna ispitivanja.
Ovaj inovativni projekat doneo je mladom istraživaču drugo mesto na prestižnom takmičenju Regeneron Science Talent Search 2026. Jednom od najuglednijih američkih nadmetanja za srednjoškolce u oblasti nauke i istraživanja. Za svoj rad osvojio je novčanu nagradu od 175.000 dolara. Time je dodatno skrenuo pažnju na potencijal primene veštačke inteligencije u medicini.
PRIMENA ALATA U SKRININGU NEURORAZVOJNIH POREMEĆAJA
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su potrebna dodatna klinička ispitivanja i nezavisne validacije pre nego što bi ovakav sistem mogao da bude uveden u rutinsku medicinsku praksu. Naučnici ističu da obećavajući rezultati predstavljaju tek prvi korak. Kao i da je neophodno potvrditi njihovu pouzdanost na znatno većem broju pacijenata i u različitim zdravstvenim ustanovama.
Uprkos tome, RetinaMind predstavlja primer kako bi veštačka inteligencija u budućnosti mogla da omogući brži, jednostavniji i neinvazivan skrining neurorazvojnih poremećaja. Umesto složenih i dugotrajnih procedura, dovoljno bi moglo da bude rutinsko snimanje oka, što bi potencijalno omogućilo ranije prepoznavanje dece kojoj je potrebna dodatna stručna procena i pravovremena podrška u razvoju.
https://www.instagram.com/p/DaWxd_nAqfI/?igsh=ZWh6dHJlMmU1cG55
