Veštačka inteligencija sve brže menja način na koji banke posluju, ali njen razvoj donosi i bezbednosne izazove koji bi mogli da ugroze funkcionisanje finansijskog sistema. Zbog toga američki i evropski regulatori pojačavaju kontrolu upotrebe naprednih AI tehnologija, posebno kada je reč o zaštiti podataka, sajber napadima i automatizovanom donošenju odluka.
Prema informacijama koje je 13. oktobra objavila agencija Rojters, nadzorna tela u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi sve detaljnije ispituju način na koji banke koriste veštačku inteligenciju i koliko su pripremljene za eventualne tehnološke incidente.
Posebnu pažnju privlače takozvani autonomni AI agenti, odnosno sistemi koji mogu samostalno da izvršavaju određene zadatke, uz ograničen ljudski nadzor.
Takva tehnologija omogućava bankama da ubrzaju administrativne procese, analiziraju velike količine podataka i efikasnije otkrivaju sumnjive transakcije. Međutim, istovremeno otvara pitanje šta bi se dogodilo ukoliko automatizovani sistemi naprave ozbiljnu grešku ili postanu meta sajber napada.
Veštačku inteligenciju već koristi većina velikih evropskih banaka
Podaci Evropske centralne banke pokazuju da više od 85 odsto banaka koje se nalaze pod evropskim bankarskim nadzorom već koristi neki oblik veštačke inteligencije.
AI se primenjuje u proceni kreditne sposobnosti klijenata, otkrivanju prevara, korisničkoj podršci i upravljanju poslovnim rizicima.
Ipak, upravo brzina uvođenja novih tehnologija postaje jedan od najvećih izazova.
Dok banke nastoje da automatizacijom smanje troškove i povećaju efikasnost, regulatori upozoravaju da bezbednosni mehanizmi moraju da prate tehnološki razvoj.
Poseban problem predstavlja mogućnost da više finansijskih institucija koristi iste spoljne tehnološke dobavljače. U slučaju ozbiljnog poremećaja kod jednog dobavljača, posledice bi mogle istovremeno da osete brojne banke.
Šta ako veštačka inteligencija ugrozi bankarske sisteme?
Jedan od scenarija koji posebno zabrinjava regulatore jeste sajber napad usmeren na ključnu bankarsku infrastrukturu.
Savremeni AI alati mogu da unaprede odbranu od takvih napada, ali i da omoguće napadačima da brže otkrivaju slabosti informacionih sistema.
Ukoliko bi došlo do ozbiljnog bezbednosnog incidenta, pojedine banke mogle bi privremeno da izgube pristup važnim podacima ili da se suoče sa prekidima u pružanju usluga.
Takav scenario ne bi pogodio samo finansijske institucije. Posledice bi mogli da osete i građani i kompanije, naročito ukoliko bi došlo do problema sa elektronskim plaćanjem i pristupom računima.
Zbog toga evropski regulatori sve više insistiraju na rezervnim sistemima, zaštiti ključnih podataka i mogućnosti brzog oporavka nakon eventualnih napada.
Banke će morati da dokažu da kontrolišu svoje AI sisteme
Američki regulatori, uključujući Federalne rezerve, posebnu pažnju posvećuju pitanju ljudskog nadzora nad autonomnim sistemima.
Jedan od ključnih izazova jeste obezbeđivanje mogućnosti da se aktivnosti AI agenata prate, proveravaju i, po potrebi, zaustave.
To je posebno važno kada se tehnologija koristi za procese povezane sa finansijskim odlukama i informacionom bezbednošću.
Evropska centralna banka je, prema navodima Rojtersa, od banaka zatražila da do kraja oktobra pripreme planove za odgovor na sajber pretnje povezane sa naprednom veštačkom inteligencijom.
Ipak, pojačan nadzor ne znači da regulatori zahtevaju odustajanje od novih tehnologija. Njihov cilj je da banke istovremeno koriste prednosti automatizacije i smanjuju mogućnost ozbiljnih operativnih poremećaja.
Šta to znači za klijente banaka?
Za građane i kompanije razvoj veštačke inteligencije može doneti brže bankarske usluge, jednostavnije procedure i efikasnije otkrivanje finansijskih prevara.
Sa druge strane, sve veća digitalizacija znači da pouzdanost bankarskih usluga u velikoj meri zavisi od kvaliteta informacionih sistema i njihove zaštite.
Zbog toga pitanje bezbednosti veštačke inteligencije postaje mnogo šire od same tehnološke industrije.
Banke će u narednim godinama morati da pronađu ravnotežu između automatizacije, smanjenja troškova i očuvanja poverenja klijenata, jer bi ozbiljni propusti u digitalnoj infrastrukturi mogli da imaju posledice daleko izvan pojedinačnih finansijskih institucija.