Cena bitcoina na 63.413 dolara, dok CEO Atlas Capital-a upozorava na moguću korekciju ispod 30.000 dolara u narednih šest meseci
Bitcoin je u utorak trgovao na 63.413 dolara, što predstavlja pad od 28 odsto od početka godine, prema tržišnim podacima. Tržišna kapitalizacija vodeće kriptovalute nastavila je da se smanjuje, dok su glavni indeksi američkog tržišta akcija kao što su S&P 500 i Nasdaq tokom istog perioda zabeležili rast od 10, odnosno 19 odsto, vođeni talasom investicija u veštačku inteligenciju.
Reza Bundy, direktor investicione firme Atlas Capital i poslovni partner poznatog ekonomiste Nouriela Roubinija, izneo je na konferenciji u Parizu upozorenje da bi bitcoin mogao da doživi „masivan pad“ u narednih šest meseci – čak do 70 odsto, što bi značilo povratak cene u opseg od 26.000 do 30.000 dolara (oko 2,8 do 3,2 miliona dinara). Ukazao je da bi, ako dođe do značajne korekcije na berzama, kripto tržište moglo da zabeleži još veće gubitke od tradicionalnih finansijskih instrumenata.
Bundy svoju kratkoročnu pesimističnu procenu temelji na analizi makroekonomskih rizika, kao i na dugogodišnjoj skepse Nouriela Roubinija prema bitcoinu. Roubini, poznat kao “Dr. Doom” zbog precizne prognoze finansijske krize 2008. godine, smatra bitcoin „špekulativnim instrumentom bez fundamentalne vrednosti” i ističe da je digitalna valuta podbacila kao zaštita od inflacije, krećući se više u skladu sa tehnološkim akcijama nego kao nezavisan finansijski instrument.
Iako je Bundy u kratkom roku skeptičan, ostaje otvoren za dugoročni rast bitcoina, navodeći mogući opseg cene od 150.000 do 500.000 dolara u narednim godinama, u zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja. On smatra da će rast državnih dugova, štampanje novca od strane centralnih banaka i erozija poverenja u tradicionalne valute dugoročno podstaći potražnju za bitcoinom kao oblikom zaštite od sistemskih rizika.
Pad bitcoina u 2026. godini dolazi u kontrastu sa optimizmom na tradicionalnim berzama. S&P 500 indeks zabeležio je rast od 10 odsto, dok je Nasdaq skočio 19 odsto, što ukazuje na promenu investicionih preferencija ka tehnološkim akcijama i AI sektoru. Istovremeno, ranije tvrdnje o bitcoinu kao „digitalnom zlatu“ i zaštiti od inflacije dovedene su u pitanje, što potvrđuje i odluka pojedinih institucionalnih investitora da smanje izloženost ovom assetu.
Bundy zaključuje da i pored mogućeg kratkoročnog pada, temeljni razlozi zbog kojih je bitcoin nastao — nezavisnost od centralizovanih finansijskih sistema i zaštita od makroekonomskih šokova — ostaju relevantni, te da bi digitalna valuta na duži rok mogla ostvariti značajan rast.