Stablecoin zabrana kamata, DeFi rizici i klasifikacija u fokusu konsultacija pred julsku MiCA tranziciju
Evropska komisija pokrenula je sveobuhvatnu javnu raspravu o regulativi tržišta kripto-imovine (MiCA), otvarajući mogućnost izmena svega dve godine nakon njenog stupanja na snagu. Konsultacije, koje traju do 31. avgusta, usmerene su na povratne informacije industrije i šire javnosti o tome da li aktuelni MiCA okvir odgovara dinamičnom razvoju kripto-tržišta i regulative na globalnom nivou.
Ključna tema su stablecoini – digitalni tokeni vezani za fiat valute – sa posebnim naglaskom na postojeću zabranu isplate kamata ili sličnog prinosa korisnicima. Komisija ispituje da li bi ova zabrana trebalo da se zadrži, uz dodatna pitanja o rezervama, likvidnosti, pravima na isplatu i pragovima za označavanje „značajnih“ tokena. Na listi tema su i izazovi klasifikacije, posebno kod wrapovanih tokena, sintetičke imovine i tokenizovanih investicionih fondova, gde se granica između kripto i tradicionalnih finansijskih instrumenata i dalje nejasno povlači.
Pored stablecoina, konsultacije se proširuju na decentralizovane finansije (DeFi), staking, lending, NFT-jeve i kripto-servis provajdere (CASP), kao i pitanja integriteta tržišta, zaštite korisnika i mogućeg pojednostavljenja pravila usklađenosti. Ove oblasti su do sada bile uglavnom izvan dometa MiCA regulative, što dodatno naglašava značaj trenutne revizije.
Komisija kroz anketu procenjuje i nivo poverenja potrošača u nove propise i kripto proizvode, sa pitanjima o svesti korisnika o Bitcoin-u (BTC), Etheru (ETH), stablecoinima, DeFi i tokenizovanoj imovini. Poseban akcenat stavljen je na to šta bi moglo povećati poverenje – od jače zaštite i transparentnosti, do lakšeg pristupa kroz tradicionalne banke i regulisane platne institucije.
Revizija dolazi pred ključni rok u julu 2026. godine, kada svi CASP-ovi moraju biti potpuno autorizovani prema MiCA-u ili prestati sa operacijama na tržištu Evropske unije. Ova inicijativa, koju deo industrije naziva potencijalnim „MiCA 2“ okvirom, može imati uticaj i na pristup regulaciji u Srbiji, gde kripto još uvek nije u potpunosti regulisan, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%.