Napadač iskoristio sigurnosni propust na jednom laptopu, H token se oporavlja na 20 centi posle pada
Humanity Protocol, decentralizovani projekat za digitalni identitet, pretrpeo je gubitak od preko 36 miliona dolara (oko 3,9 milijardi dinara) nakon što je haker kompromitovao laptop zaposlenog i preuzeo kontrolu nad multisig admin ključevima za token mostove na Ethereum i BNB Chain mrežama. Incident je omogućio napadaču da preuzme tri od šest ključnih potpisa na Ethereum mreži i tri od pet na BNB Chain-u, što je bilo dovoljno za ovladavanje bridge-ovima, promenu koda i izvlačenje ili mintovanje stotina miliona H tokena.
Prema zvaničnom saopštenju Humanity Protocol tima, napad je započeo kada su ključni administrativni podaci, koji su trebali biti distribuirani između više uređaja i osoba, greškom bili bekapovani na isti kompromitovani laptop. Ovaj sigurnosni propust omogućio je napadaču da prebaci vlasništvo bridge-a na sopstveni novčanik, zameni izvorni kod zlonamernom verzijom i izvede transakcije kojima je izvučeno oko 141 milion H tokena u jednoj operaciji na Ethereum mreži. Na BNB Chain-u, dodatno je mintovano oko 200 miliona novih H tokena zahvaljujući ubačenoj funkciji za neograničeno kreiranje tokena.
Humanity Protocol je nakon incidenta stopirao sve depozite i povlačenja na zahvaćenim bridge-ovima, uklonio tim sa zvanične stranice i obavestio berze i nadležne organe. Projekat je prošle godine prikupio investicije od 20 miliona dolara od Pantera Capital i Jump Crypto na proceni od 1,1 milijardu dolara, što je podiglo očekivanja investitora ali i intenziviralo kritike zbog osnovnih sigurnosnih propusta.
On-chain analitičar ZachXBT istakao je da kompromitacija ključeva nije povezana sa sumnjivim market-making aktivnostima uoči napada, ali je naveo da je cena H tokena uoči velikog otključavanja porasla sa 20 na 70 centi u roku od dve nedelje. Tokom napada, cena H tokena pala je na 5 centi, ali se potom oporavila na oko 20 centi, što je i dalje ispod prethodnog nivoa od 67 centi prema tržišnim podacima.
Ovaj slučaj dodatno naglašava važnost rigorozne prakse čuvanja ključeva u kripto industriji, posebno kod mladih projekata sa visokim procenama i institucionalnom podrškom. Za poređenje, na srpskom tržištu kriptovaluta i dalje nema sveobuhvatne regulative, a investitori se suočavaju sa sličnim rizicima vezanim za sigurnost digitalne imovine.
