Vlada nalaže due diligence i izveštavanje kod kripto uplata većih od 180.000 dolara, uz primenu novih zakonskih pravila
Japanska vlada je izdala zajedničko upozorenje i uputila zahtev glavnim telima sektora nekretnina i digitalnih valuta da pojačaju kontrole protiv pranja novca (AML) prilikom transakcija u kojima se koriste kriptoimovina i fiat valuta. Prema najnovijem saopštenju Ministarstva za zemlju, infrastrukturu, transport i turizam, Finansijske agencije, Nacionalne policije i Ministarstva finansija, kompanije koje posluju sa nekretninama i kriptovalutama moraju sprovoditi detaljne provere klijenata i obavezno prijavljivati sumnjive aktivnosti regulatorima u skladu sa Zakonom o sprečavanju prenosa prihoda od kriminala.
Ova inicijativa je direktno odgovor na rastući rizik da se kriptoimovina koristi kao sredstvo za pranje novca u prometu nekretnina, s obzirom na to da su transferi kriptovaluta instantni i često internacionalni. Regulatori su posebno podvukli da konverzija kriptovalute u fiat novac za klijente može predstavljati neregistrovanu delatnost razmene kriptoimovine prema Zakonu o platnim uslugama, što nosi pravne posledice.
Agencije su podsetile da svako ko prima uplatu u kriptovalutama iz inostranstva u iznosu većem od 30 miliona jena (otprilike 180.000 dolara ili oko 19,6 miliona dinara) mora podneti izveštaj o plaćanju organima. Takođe, kripto berzama je preporučeno da obraćaju posebnu pažnju na klijente koji nakon prodaje nekretnina pokušavaju velike transakcije koje nisu u skladu sa njihovim finansijskim profilom.
Podsećanja radi, Japan je početkom meseca izmenio Zakon o finansijskim instrumentima i berzama, klasifikujući kriptovalute kao finansijske instrumente – što uvodi zabranu insajderske trgovine i obavezu objavljivanja godišnjih izveštaja za izdavaoce. Istovremeno su pooštrene kazne za neregistrovane kripto berze, a vlada je podržala plan da se porez na profit od kriptovaluta ograniči na paušalnih 20%.
Ove mere predstavljaju deo šireg napora Japana da uskladi regulativu kriptovaluta sa standardima tradicionalnih finansija, posebno u sektorima sa visokim rizikom za pranje novca. U Srbiji, dobit od trgovanja kriptovalutama podleže porezu od 15%, dok specifična regulativa za AML u prometu nekretnina još nije uvedena.
