Dozvoljeni minus najrasprostranjeniji vid kratkoročnog kreditiranja, ali i jedan od najskupljih bankarskih proizvoda
Banke u Srbiji omogućavaju građanima korišćenje dozvoljenog minusa, odnosno ugovorenog prekoračenja po tekućem računu, najčešće u iznosu prosečne mesečne plate i na period od 12 meseci. Ovaj bankarski proizvod predstavlja najčešći oblik kratkoročnog kreditiranja, ali se istovremeno smatra jednim od najskupljih izvora finansiranja zbog specifičnih uslova obračuna kamate.
Dozvoljeni minus funkcioniše tako što banka, na osnovu ugovora sa klijentom, odobrava korišćenje sredstava preko pozitivnog stanja na računu do unapred određenog limita. Ovaj limit je uglavnom vezan za prosečnu mesečnu zaradu korisnika, ali se može razlikovati u zavisnosti od politike banke. Period na koji se dozvoljeni minus odobrava u najvećem broju slučajeva iznosi godinu dana, nakon čega sledi obnova ili revizija uslova.
Kamata na iskorišćeni iznos dozvoljenog minusa se obračunava svakodnevno na osnovu stvarno potrošenih sredstava, što znači da korisnici plaćaju samo za iznos koji su ušli u minus i za broj dana koliko su bili u prekoračenju. Ipak, ukupan trošak korišćenja dozvoljenog minusa često je znatno viši nego kod drugih vrsta kredita upravo zbog efektivne kamatne stope koju banke primenjuju na ovakve proizvode.
Korisnici dozvoljenog minusa treba da budu svesni da, iako nudi visoku likvidnost i minimalnu administraciju, ovaj proizvod može dovesti do dugova koji se godinama otežano otplaćuju ukoliko se ne koristi odgovorno. Banke periodično vrše procenu kreditne sposobnosti korisnika i mogu prilagoditi limit ili uslove u zavisnosti od promena prihoda ili kreditnog rejtinga klijenta.
Za razliku od drugih vidova kreditiranja, dozvoljeni minus ne zahteva posebnu dokumentaciju niti garancije, ali je zbog visokih kamata i mogućnosti produženih zaduženja preporučljivo koristiti ga isključivo u slučajevima hitne potrebe za likvidnošću. Ekonomisti savetuju građanima da pažljivo prate stanje na računu i izbegavaju kontinuirano korišćenje dozvoljenog minusa kako bi izbegli akumulaciju visokih kamata i dugoročnih finansijskih obaveza.
Na tržištu Srbije dozvoljeni minus ostaje najdostupniji oblik kratkoročnog zajma, ali istovremeno i najskuplji, što ga čini značajnim faktorom u ličnim finansijama i planiranju troškova građana.
