Potrošači plaćaju visoke cene, dok stručnjaci ukazuju na gubitak ukusa usled komercijalne proizvodnje i prioriteta transporta
Na srpskim pijacama i u trgovinskim lancima već duži period primećuje se kontinuirani rast cene paradajza, dok je kvalitet, posebno ukus, sve češće predmet kritika potrošača. Prema analizama agronoma, uzrok ovog trenda leži u savremenim metodama komercijalne proizvodnje, gde se biraju sorte koje obezbeđuju veći prinos i bolju otpornost tokom transporta, ali na uštrb ukusa i sadržaja šećera.
Stručnjaci iz oblasti agronomije navode da se „moderni hibridi selektuju za logistiku i prinos, a ne za aromu i šećere”, što direktno utiče na iskustvo krajnjih potrošača. Iako paradajz vizuelno izgleda atraktivno, njegov ukus često ne ispunjava očekivanja, posebno van špica sezone kada su cene najviše.
Visoke cene paradajza na tržištu posledica su višestrukih faktora, uključujući troškove proizvodnje, logistike i uvoza u periodima kada domaća proizvodnja ne može da zadovolji potražnju. Pored toga, tržišna orijentacija ka sortama koje izdržavaju duži period skladištenja i transporta dodatno ograničava ponudu tradicionalnih, aromatičnih sorti koje su ranije dominirale na pijacama.
Potrošači se sve češće žale da je „stari domaći paradajz” nestao iz ponude, dok stručnjaci ističu da tržišna logika favorizuje količinu i izdržljivost na uštrb kvaliteta. Ovakva politika selekcije sorti dovela je do toga da paradajz, iako često skuplji, sve češće ima vodnjikav ukus i slabiju aromu.
Analitičari smatraju da bi potencijalno rešenje moglo biti podsticanje lokalne proizvodnje starih sorti sa izraženim ukusom, ali i edukacija potrošača o razlikama između industrijski proizvedenih i tradicionalnih vrsta. Do tada, trend visokih cena i promenjenog ukusa paradajza verovatno će se nastaviti, s obzirom na savremene zahteve tržišta i logistike.
