Zamislite da više ne morate da pretražujete desetine internet prodavnica, upoređujete cene i tražite najpovoljniju ponudu. Umesto vas, sve to mogla bi da obavi veštačka inteligencija, a u određenim slučajevima čak i da završi kupovinu. Ono što je donedavno delovalo kao naučna fantastika postepeno postaje novi model elektronske trgovine.
Kupovina putem interneta tokom prethodnih godina postala je sastavni deo svakodnevnog života, ali bi način na koji biramo i naručujemo proizvode uskoro mogao značajno da se promeni. Razvoj veštačke inteligencije otvara mogućnost da potrošači više ne moraju samostalno da prolaze kroz čitav proces kupovine, već da taj posao prepuste digitalnim asistentima.
Takav sistem funkcionisao bi relativno jednostavno. Korisnik bi mogao da zatraži od veštačke inteligencije da pronađe, na primer, najpovoljniji mobilni telefon određenih karakteristika, uporedi ponude različitih prodavaca i predloži najbolju opciju. Napredniji sistemi mogli bi, uz odgovarajuće ovlašćenje korisnika, da obave i samu transakciju.
Ovaj koncept poznat je kao agentic commerce, odnosno trgovina posredstvom autonomnih AI agenata, i predstavlja jedan od pravaca razvoja digitalne ekonomije.
Tehnologija već ulazi u internet prodavnice
Velike tehnološke i finansijske kompanije već razvijaju infrastrukturu za ovakav način kupovine.
Kompanija OpenAI predstavila je 2025. godine mogućnost kupovine određenih proizvoda neposredno kroz ChatGPT, dok je Google tokom 2026. godine unapređivao tehnologiju koja omogućava povezivanje AI asistenata sa trgovcima, njihovim katalozima i sistemima za naplatu.
U razvoj ovog tržišta uključuju se i kompanije koje posluju u oblasti elektronskog plaćanja. Visa, na primer, razvija rešenja namenjena sigurnom izvršavanju transakcija koje pokreću AI agenti.
Ipak, postoji značajna razlika između tehnologije koja korisniku preporučuje proizvod i one koja samostalno raspolaže njegovim novcem. Upravo je poverenje potrošača jedna od najvećih prepreka daljem razvoju ovog tržišta.
Srbi koriste AI pri kupovini, ali ne žele lako da mu prepuste novac
Da interesovanje za primenu veštačke inteligencije u trgovini postoji i u Srbiji, pokazuje istraživanje kompanije Visa objavljeno u junu 2026. godine.
Prema rezultatima tog istraživanja, čak 78 odsto ispitanih građana Srbije koristilo je veštačku inteligenciju kao pomoć prilikom kupovine, dok 90 odsto smatra da AI alati doprinose bržoj i jednostavnijoj internet trgovini.
Međutim, samo devet odsto ispitanika ima poverenja u AI agente kada je reč o samostalnom završavanju kupovine.
Ovi podaci ukazuju na zanimljiv paradoks. Potrošači su spremni da tehnologiji prepuste pretraživanje i poređenje proizvoda, ali su znatno oprezniji kada ona treba da donese konačnu odluku i izvrši plaćanje.
Da li će kupovina postati jeftinija?
Jedna od mogućih prednosti AI kupovine jeste efikasnije pronalaženje povoljnih ponuda.
Za razliku od prosečnog kupca, koji najčešće pregleda ograničen broj prodavnica, digitalni asistent mogao bi da analizira veliki broj ponuda, uzimajući u obzir cenu proizvoda, troškove dostave, garantne uslove i prethodna iskustva kupaca.
Tehnologija bi naročito mogla da bude korisna prilikom kupovine tehničkih uređaja, rezervacije putovanja ili nabavke proizvoda koji se redovno koriste u domaćinstvu.
Ipak, jeftinija kupovina nije zagarantovana. Mnogo će zavisiti od toga na osnovu kojih kriterijuma AI sistemi preporučuju proizvode i da li će komercijalni dogovori između tehnoloških kompanija i trgovaca uticati na redosled ponuđenih rezultata.
Drugim rečima, postavlja se pitanje da li će digitalni asistent uvek birati ono što je najbolje za potrošača ili ono što je najisplativije za kompanije uključene u prodaju.
Velike promene očekuju i trgovce
Širenje ovakvog modela moglo bi značajno da utiče i na tradicionalne metode internet marketinga.
Današnje internet prodavnice nastoje da privuku pažnju korisnika atraktivnim fotografijama, reklamnim kampanjama, popustima i posebno osmišljenim izgledom svojih sajtova.
Međutim, ukoliko kupovinu sve češće budu obavljali AI agenti, trgovcima će postati važnije da njihovi proizvodi budu pravilno predstavljeni sistemima koji automatski analiziraju cene, dostupnost i karakteristike robe.
To bi moglo da promeni i način oglašavanja. Umesto borbe isključivo za pažnju čoveka, kompanije bi sve više morale da vode računa o tome kako njihove proizvode prepoznaju i ocenjuju algoritmi.
Istovremeno, otvara se pitanje položaja manjih trgovaca, koji bi mogli da postanu zavisniji od velikih tehnoloških platformi preko kojih potrošači dolaze do proizvoda.
Ko će biti odgovoran kada veštačka inteligencija pogreši?
Pored finansijskih prednosti, automatizovana kupovina donosi i niz novih pitanja.
Šta se događa ukoliko digitalni asistent naruči pogrešan proizvod, prekorači odobreni budžet ili pogrešno protumači korisnikove instrukcije? Ko snosi odgovornost ako dođe do zloupotrebe podataka ili neovlašćenog plaćanja?
Odgovori na ova pitanja zavisiće od konkretnih uslova korišćenja, načina autorizacije transakcija i propisa koji uređuju zaštitu potrošača.
Posebno će biti važno da korisnici mogu jasno da odrede granice ovlašćenja svojih digitalnih asistenata, uključujući maksimalnu vrednost kupovine, dozvoljene kategorije proizvoda i obaveznu potvrdu pre izvršenja plaćanja.
Zato je verovatnije da će veštačka inteligencija najpre postati svojevrsni lični savetnik za kupovinu, a tek potom, uz razvoj bezbednosnih mehanizama, i samostalniji digitalni kupac.
Internet trgovina već je promenila način na koji trošimo novac, a veštačka inteligencija mogla bi da predstavlja njen sledeći veliki korak.
U budućnosti možda nećemo morati da znamo u kojoj prodavnici se nalazi proizvod koji tražimo. Biće dovoljno da znamo šta želimo, koliko smo spremni da platimo i koliko poverenja imamo u tehnologiju kojoj poveravamo svoj novac.