Automobil od 30.000 evra možda nije skup za nekoga ko mesečno zarađuje 5.000 evra, ali za osobu sa platom od 1.000 evra može predstavljati finansijski teret koji će osećati godinama. Zato pravo pitanje prilikom kupovine nije samo koliko automobil košta, već koliko automobila možemo sebi da priuštimo u odnosu na primanja.
Jedno od konzervativnijih pravila ličnih finansija jeste da vrednost automobila ne bi trebalo da bude veća od približno šest do 12 mesečnih neto primanja. Ta granica, naravno, zavisi od toga da li kupac ima stambeni kredit, porodicu, ušteđevinu i druge obaveze.
Ako kao jednostavan orijentir uzmemo šest do deset mesečnih plata, računica izgleda ovako:
| Mesečna neto primanja | Razumna vrednost automobila |
|---|---|
| 700 € | 4.200–7.000 € |
| 1.000 € | 6.000–10.000 € |
| 1.200 € | 7.200–12.000 € |
| 1.500 € | 9.000–15.000 € |
| 2.000 € | 12.000–20.000 € |
| 2.500 € | 15.000–25.000 € |
| 3.000 € | 18.000–30.000 € |
| 4.000 € | 24.000–40.000 € |
| 5.000 € | 30.000–50.000 € |
To znači da osoba koja mesečno raspolaže sa 1.000 evra ne mora nužno da vozi automobil od 10.000 evra, ali bi kupovina vozila od 25.000 ili 30.000 evra već predstavljala veoma veliki iznos u odnosu na godišnje prihode.
Kupovina je tek početak troška
Najčešća greška je posmatrati samo cenu na oglasu. Automobil nastavlja da uzima novac svakog meseca nakon što ga kupimo.
Registracija, osiguranje, gorivo, redovni i vanredni servisi, pneumatici, parking i gubitak vrednosti čine stvarnu cenu posedovanja automobila. Kod skupljih vozila uglavnom rastu i pojedini prateći troškovi.
Posebno treba biti oprezan kada se automobil kupuje na kredit ili lizing. Vozilo od 25.000 evra nije isto finansijsko opterećenje za nekoga ko ima 25.000 evra ušteđevine i za nekoga ko mora gotovo ceo iznos da pozajmi.
Drugo korisno pravilo zato je posmatranje ukupnog mesečnog troška automobila. Rata kredita ili lizinga, gorivo, osiguranje, registracija i prosečan iznos namenjen održavanju zajedno ne bi trebalo da pojedu preveliki deo mesečnog budžeta. Za konzervativno vođenje finansija poželjno je držati kompletan trošak prevoza oko 10–15 odsto neto prihoda, dok veći procenat zahteva sve više odricanja na drugim stavkama.
Plata od 2.000 evra ne znači automatski automobil od 20.000
Dvoje ljudi sa identičnom zaradom mogu sebi da priušte potpuno različite automobile.
Osoba koja zarađuje 2.000 evra, poseduje stan, nema dugovanja i ima značajnu ušteđevinu može relativno bezbolno kupiti automobil od 20.000 evra. Druga osoba sa istom platom, ali ratom stambenog kredita od 700 evra i drugim obavezama, verovatno bi trebalo da bira znatno jeftinije vozilo.
Zato odnos cene automobila i plate treba koristiti kao orijentir, a ne kao matematički zakon.
Najbolji automobil koji možete sebi da priuštite nije nužno najskuplji za koji će vam banka odobriti kredit. Finansijski zdrava kupovina je ona posle koje ostaje dovoljno novca za redovne troškove, štednju i nepredviđene situacije.
Drugim rečima, nije bogat onaj ko vozi automobil od 30.000 evra, već onaj kome automobil od 30.000 evra ne ugrožava ostatak finansija.
