Imate stan ili možete bez problema da plaćate kiriju, automobil, jednom ili dva puta godišnje otputujete, ne razmišljate previše o računu u restoranu i na kraju meseca vam ostane nešto novca. Da li ste zbog toga srednja klasa?
Odgovor je komplikovaniji nego što izgleda. Ne postoji univerzalna plata iznad koje neko automatski postaje pripadnik srednje klase.
Ekonomisti zato srednju klasu često određuju prema prihodima domaćinstva u odnosu na tipičan prihod stanovništva. Međutim, svakodnevno shvatanje srednje klase podrazumeva nešto drugo: određeni životni standard i finansijsku sigurnost.
Nije isto 150.000 dinara u Beogradu i manjem gradu
Pretpostavimo da jedna osoba mesečno zarađuje 150.000 dinara.
Ako poseduje stan i nema kredit, posle računa i hrane može joj ostati značajan deo zarade. Osoba sa potpuno istom platom koja svakog meseca plaća visoku kiriju nalazi se u sasvim drugačijoj finansijskoj situaciji.
Zato prihod sam po sebi ne govori dovoljno.
Važni su i imovina, broj članova domaćinstva, mesto stanovanja i postojeći dugovi. Plata koja omogućava veoma pristojan život samcu ne mora biti dovoljna četvoročlanoj porodici.
Možemo, međutim, napraviti praktičan test.
Ako domaćinstvo može redovno da pokrije stanovanje, kvalitetnu ishranu, račune i prevoz, ali i da finansira odmor, povremene veće kupovine i pritom svakog meseca nešto uštedi, ono je mnogo bliže onome što ljudi tradicionalno zamišljaju pod srednjom klasom.
Posebno je važna poslednja stavka.
Čovek koji ima relativno visoku platu, ali svakog meseca potroši gotovo sve što zaradi, ima dobar tekući standard, ali malu finansijsku sigurnost. Jedan veći kvar automobila, gubitak posla ili neočekivani račun može ozbiljno da poremeti njegov budžet.
Srednja klasa počinje tamo gde prestaje život od plate do plate?
Zbog toga je korisnije posmatrati koliko novca ostaje nakon osnovnih troškova nego samo iznos plate.
Zamislimo samca koji nakon stanovanja, računa, hrane i prevoza može da odvoji 10 do 20 odsto prihoda, finansira godišnji odmor bez zaduživanja i poseduje rezervu dovoljnu za nekoliko meseci života.
Njegova ekonomska pozicija značajno se razlikuje od položaja osobe sa istom platom koja nema nikakvu ušteđevinu.
Još je zanimljiviji primer nekretnine.
Dvoje ljudi može zarađivati po 130.000 dinara. Prvi je nasledio stan, dok drugi iznajmljuje stan za 500 evra. Njihove platne liste izgledaju gotovo identično, ali njihov raspoloživi prihod i dugoročna finansijska sigurnost nisu isti.
Zbog toga pitanje „kolika plata je potrebna za srednju klasu?“ nema jedan magični broj.
Bolje pitanje glasi: šta možete da uradite sa novcem koji zarađujete?
Ako od prihoda možete da pokrijete osnovni život bez zaduživanja, imate prostor za odmor i razonodu, možete da podnesete neočekivani trošak i istovremeno gradite ušteđevinu ili imovinu, onda posedujete nekoliko najvažnijih ekonomskih karakteristika koje se obično povezuju sa srednjom klasom.
A granica se pomera zajedno sa cenama.
Zbog toga plata koja je pre nekoliko godina predstavljala veoma udoban prihod danas ne mora omogućavati isti životni standard. Nominalna zarada može da raste, dok istovremeno stanovanje, hrana i druge potrebe uzimaju sve veći deo kućnog budžeta.
Na kraju, pripadnost srednjoj klasi teško je svesti na jednu cifru na računu.
Možda je njen najbolji praktični pokazatelj upravo ono što se događa nakon što plata legne: koliko morate da potrošite, koliko možete sebi da priuštite i, najvažnije, koliko vam ostane.
