Najviše zarade u sektoru vazdušnog prevoza, dok su najniže plate u proizvodnji odeće sa 996 evra mesečno, pokazuju podaci za mart 2026.
Prema zvaničnim podacima, prosečna neto plata po zaposlenom u pravnim licima u Hrvatskoj iznosila je 1.555 evra u martu 2026. godine, dok je medijalna plata bila 1.317 evra. Najvišu prosečnu zaradu ostvarili su zaposleni u sektoru vazdušnog prevoza sa 2.309 evra mesečno, dok su najniže zarade zabeležene u proizvodnji odeće, gde je prosek iznosio 996 evra.
Plate u Hrvatskoj pokazuju značajne razlike u zavisnosti od sektora delatnosti. Zaposleni u transportu, posebno vozači kamiona i drugih teretnih vozila, kao i zanatlije, sve češće postižu iznadprosečne zarade, usled povećane potražnje za njihovim uslugama i nedostatka radne snage u ovim oblastima. Za platu iznad 1.500 evra, često je potrebno obavljanje težih, manuelnih poslova ili ulaganje u dodatne veštine i stručnu obuku.
Sektor vazdušnog prevoza, koji beleži najviše prosečne zarade, obuhvata zaposlene u avio-kompanijama, aerodromskim servisima i drugim pratećim delatnostima. S druge strane, sektor tekstilne industrije i proizvodnje odeće ostaje na začelju po visini primanja, što odražava izazove sa kojima se suočava ova grana privrede, uključujući konkurenciju iz inostranstva i nisku dodatu vrednost proizvoda.
U strukturi plata po sektorima, zapaža se da su manuelni i tehnički poslovi, poput vozača i zanatlija, znatno bolje plaćeni nego ranijih godina. Poslodavci u ovim oblastima često su prinuđeni da povećavaju zarade kako bi zadržali ili privukli kvalifikovane radnike, što dodatno podiže prosečne iznose u sektorima transporta i građevinarstva.
Prema navodima iz industrije, vozači u Hrvatskoj ističu da je teško pronaći radnu snagu spremnu da radi za niže iznose, što dodatno utiče na rast plata u ovom segmentu. Istovremeno, stručnjaci ukazuju da je rast zarada u određenim sektorima posledica tržišnih kretanja i nedostatka radne snage, dok sektori sa nižim primanjima ostaju pod pritiskom konkurencije i ograničenih mogućnosti za rast.
Najnoviji podaci potvrđuju nastavak trenda rasta prosečnih plata u Hrvatskoj, ali i dalje ukazuju na izrazite razlike u zavisnosti od sektora i vrste posla. Ove razlike značajno utiču na privrednu dinamiku i tržište rada, posebno u kontekstu migracija radne snage i potreba za dodatnim ulaganjima u obrazovanje i obuku zaposlenih.
