Uštedeti prvih 10.000 evra za mnoge predstavlja važnu finansijsku prekretnicu. Međutim, kada novac konačno bude na računu, pojavljuje se novo pitanje – kako sačuvati njegovu vrednost i sprečiti da ga inflacija postepeno obezvređuje?
Novac koji godinama stoji po strani ne mora da izgubi nominalnu vrednost da bi njegov vlasnik postao siromašniji. Dovoljno je da cene proizvoda i usluga rastu brže od prinosa na štednju. Upravo zbog toga finansijska sigurnost ne podrazumeva samo prikupljanje novca, već i promišljeno upravljanje njime.
Prema podacima Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija u septembru 2026. iznosila je 4,1 odsto. To znači da je prosečan nivo potrošačkih cena bio toliko viši nego godinu dana ranije, što pokazuje koliko je važno voditi računa o kupovnoj moći ušteđevine.
Koliko zapravo vredi 10.000 evra?
Zamislimo da neko ima 10.000 evra i odluči da taj novac jednostavno čuva, bez ostvarivanja bilo kakve kamate ili prinosa.
Ukoliko bi cene proizvoda koje kupuje porasle za četiri odsto, a iznos njegove ušteđevine ostao nepromenjen, tim novcem mogao bi da kupi približno onoliko koliko je ranije mogao sa 9.615 evra.
Na prvi pogled, razlika ne deluje dramatično. Međutim, kada se sličan rast cena ponavlja tokom više godina, gubitak kupovne moći postaje znatno izraženiji.
Zbog toga je osnovni cilj očuvanja štednje da njen prinos, nakon poreza i troškova, bude što bliži stopi inflacije ili viši od nje.
Bankarska štednja kao prvi korak
Jedna od najjednostavnijih mogućnosti jeste oročena štednja u banci. Građani mogu da biraju između dinarskih i deviznih depozita, pri čemu kamatne stope i uslovi zavise od konkretne ponude.
Važna razlika postoji u poreskom tretmanu. Kamata ostvarena na dinarsku štednju u Srbiji ne podleže porezu na prihod od kapitala, dok se na kamatu od devizne štednje obračunava porez od 15 odsto.
Narodna banka Srbije je u analizi objavljenoj povodom Svetskog dana štednje 2026. navela da je dinarska štednja u posmatranom periodu od 2012. do 2026. bila isplativija od uporedive štednje u evrima. Ipak, istorijski rezultati nisu garancija budućih prinosa, a prilikom izbora valute potrebno je uzeti u obzir i kursni rizik.
Dodatnu sigurnost pruža sistem osiguranja depozita, koji u Srbiji pokriva iznose do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci.
Ulaganje kao dugoročna mogućnost
Za one kojima novac neće biti potreban u narednih nekoliko godina, jedna od mogućnosti jeste ulaganje dela sredstava na finansijskom tržištu.
Investicioni fondovi i berzanski fondovi, poznati kao ETF-ovi, omogućavaju ulaganje u veći broj kompanija ili drugih finansijskih instrumenata kroz jedan proizvod.
Takva ulaganja mogu doneti veće dugoročne prinose od klasične štednje, ali podrazumevaju i rizik. Vrednost investicije može značajno da oscilira, a u pojedinim periodima investitor može izgubiti deo uloženog novca.
Zbog toga se novac namenjen hitnim troškovima ili planiranoj kupovini u bliskoj budućnosti uglavnom ne smatra pogodnim za ulaganja sa izraženim tržišnim rizikom.
Sve veći interes za zlato
Investiciono zlato tradicionalno privlači pažnju ljudi koji žele da deo imovine čuvaju izvan bankarskog sistema.
Njegova vrednost može rasti u periodima ekonomske neizvesnosti, ali zlato ne donosi kamatu niti dividendu. Osim toga, cena može padati, a kupovina fizičkog zlata podrazumeva razliku između prodajne i otkupne cene, kao i eventualne troškove čuvanja.
Zato zlato nije automatska zaštita od inflacije, već jedna od mogućnosti za dugoročnu diversifikaciju imovine.
Ne treba ulagati baš svaki evro
Jedna od čestih grešaka jeste ulaganje celokupne ušteđevine, bez ostavljanja novčane rezerve za nepredviđene situacije.
Pre donošenja investicione odluke korisno je izdvojiti sredstva dovoljna za pokrivanje nekoliko meseci osnovnih životnih troškova. Često se kao okvir preporučuje rezerva za tri do šest meseci, mada odgovarajući iznos zavisi od stabilnosti prihoda, porodičnih obaveza i drugih okolnosti.
Ostatak novca može se rasporediti prema finansijskim ciljevima, vremenu tokom kojeg neće biti potreban i spremnosti vlasnika da prihvati određeni rizik.
Takav pristup smanjuje verovatnoću da će osoba morati da proda investiciju u nepovoljnom trenutku zbog iznenadnog troška.
Najvažnija je dugoročna strategija
Prvih 10.000 evra nije samo ušteđevina, već i osnova za izgradnju dugoročne finansijske stabilnosti.
Ne postoji univerzalno rešenje koje istovremeno garantuje sigurnost, visoku zaradu i potpunu dostupnost novca. Bankarska štednja, investicioni fondovi, zlato i drugi oblici čuvanja imovine imaju različite prednosti, troškove i rizike.
Zato najvažniji korak nije potraga za investicijom koja obećava najveći prinos, već uspostavljanje ravnoteže između sigurnosti, dostupnosti sredstava i mogućnosti da novac vremenom sačuva kupovnu moć.
Jer prvi veliki finansijski uspeh nije samo uštedeti 10.000 evra, već naučiti kako da taj novac dugoročno zadrži svoju vrednost.