Jednom korisniku račun porastao sa 50.000 na 105.000 dinara, uprkos sedmodnevnom odsustvu, uzrok su akumulirani dug i novi način očitavanja
Računi za električnu energiju u Beogradu zabeležili su značajan rast u martu, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima, posebno nakon što je jednom beogradskom domaćinstvu stigao račun od 105.000 dinara (oko 900 evra), iako su vlasnici tokom sedam dana bili odsutni iz svog stana. Prethodni mesečni iznos njihovog računa bio je oko 50.000 dinara, što znači da je došlo do više nego dvostrukog povećanja.
Prema dostupnim informacijama, glavni razlog ovakvih odstupanja leži u akumuliranju potrošnje iz prethodnih meseci i načinu na koji se vrši očitavanje brojila. U mnogim slučajevima, korisnicima su tokom zimskih meseci stizali umanjeni računi na osnovu procene, dok je u martu obavljeno stvarno očitavanje koje je rezultovalo korekcijom i naplatom stvarno potrošene energije. Time je ukupna obaveza za struju iz više meseci sabrana u jednom računu.
U analiziranom slučaju, vlasnik stana ističe da su sedam dana tokom marta bili van svog doma, pa je neočekivani iznos izazvao sumnju u grešku ili nerealnu procenu. Međutim, iz nadležne elektrodistribucije objašnjeno je da se radi o zbirnoj naplati jer u prethodnim mesecima nije bilo redovnog očitavanja brojila, već su računi izdavani na osnovu procenjene potrošnje. Kada je u martu izvršeno očitavanje, razlika između procenjene i stvarne potrošnje automatski je obračunata i naplaćena.
Ovakva praksa nije retkost u periodima povećane potrošnje, kakva je bila tokom zime, ali izaziva nezadovoljstvo korisnika zbog iznenadnih visokih iznosa. Neki potrošači su istakli da nije bilo jasne najave o korekciji ili metodologiji obračuna, što dodatno komplikuje planiranje kućnog budžeta. U pojedinim slučajevima, korisnici su pokušali reklamaciju i proveru ispravnosti brojila, ali su dobili objašnjenje da su računi tačni i da su posledica redovnog usklađivanja procenjenih i stvarnih očitavanja.
Prema važećim pravilima, elektrodistribucije su dužne da najmanje jednom u šest meseci obave stvarno očitavanje brojila, dok se u ostalim mesecima iznos računa formira na osnovu prethodne potrošnje ili procene. Ukoliko korisnik želi, može samostalno da prijavi stanje brojila do određenog datuma u mesecu, čime izbegava nagomilavanje razlike.
Ova situacija ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i unapređenjem komunikacije između elektrodistribucija i potrošača, kako bi se izbegli iznenadni visoki računi i omogućilo preciznije upravljanje troškovima domaćinstava. Preporučuje se korisnicima da redovno prijavljuju stanje brojila ili prate najave o očitavanju kako bi izbegli slične situacije u budućnosti.
