Kupovne navike građana Srbije značajno su se promenile u poslednje dve godine. Iako potrošači ređe posećuju prodavnice, vrednost njihovih kupovina raste. Najnoviji podaci pokazuju da promene na tržištu nisu vezane samo za cene proizvoda, već i za način na koji domaćinstva raspolažu svojim novcem.
Odlazak u supermarket po nekoliko namirnica, svakodnevno svraćanje u obližnju prodavnicu ili velika nedeljna kupovina – sve su to različiti načini na koje domaćinstva nabavljaju potrebne proizvode. Međutim, statistika pokazuje da se učestalost odlazaka u trgovine u Srbiji smanjuje.
Prema istraživanju međunarodne kompanije YouGov, tokom prvih šest meseci 2024. godine evidentiran je prosečno 151 odlazak u kupovinu, dok je u istom periodu 2026. taj broj smanjen na 137.
Drugim rečima, učestalost kupovine opala je za nešto više od devet odsto. Istovremeno, prosečna vrednost kupovine dostigla je 970 dinara, a ukupna vrednost tržišta robe široke potrošnje nastavila je da raste.
Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da građani kupuju više, ovi podaci ne govore nužno o povećanju količine kupljenih proizvoda. Rast vrednosti potrošačke korpe može biti posledica različitih faktora, uključujući promene cena, izbor skupljih proizvoda ili kupovinu većih količina prilikom jedne posete prodavnici.
Cena više nije jedino merilo
Jedna od važnih promena odnosi se na način na koji potrošači procenjuju isplativost kupovine.
Ranije istraživanje YouGov-a, objavljeno u aprilu ove godine, pokazalo je da je čak 90 odsto ispitanika zabrinuto zbog visokih cena osnovnih životnih namirnica.
Takve okolnosti podstiču potrebu za pažljivijim upravljanjem kućnim budžetom. Kupovina se ne svodi samo na traženje najniže cene, već i na procenu kvaliteta, trajnosti i stvarne korisnosti proizvoda.
Na primer, veće pakovanje nekog proizvoda može biti isplativije od manjeg, ali samo ukoliko je njegova jedinična cena povoljnija i ukoliko domaćinstvo može da ga potroši. Slično tome, proizvod na akciji ne predstavlja stvarnu uštedu ako kupcu nije potreban.
Ovakva razmatranja postaju važna za trgovce, jer se odluka o kupovini sve češće može zasnivati na poređenju više različitih ponuda.
Poznati brendovi suočavaju se sa novim izazovom
Posebno zanimljiv podatak odnosi se na proizvode koje trgovinski lanci prodaju pod sopstvenim robnim markama.
Njihov vrednosni udeo na tržištu dostigao je 25 odsto, pokazuju podaci YouGov-a.
To znači da značajan deo novca potrošenog na robu široke potrošnje odlazi na proizvode koji nose oznake trgovaca, a ne tradicionalnih proizvođačkih brendova.
Za kupce takvi proizvodi često predstavljaju alternativu poznatijim markama. Za trgovinske lance oni su prilika da razvijaju sopstvenu ponudu i grade prepoznatljivost na tržištu.
Istovremeno, proizvođači poznatih brendova suočavaju se sa zadatkom da opravdaju razliku u ceni, bilo kvalitetom, inovacijama ili drugim karakteristikama proizvoda.
Zašto se menja značaj popusta?
Još jedan pokazatelj promena na tržištu jeste smanjenje vrednosnog udela prodaje proizvoda na promocijama, sa 29 na 23 odsto.
Ipak, ovaj rezultat ne treba automatski tumačiti kao smanjenje interesovanja kupaca za popuste.
Iz YouGov-a ukazuju da na podatke treba gledati i u svetlu regulatornih mera kojima su od kraja 2025. do marta 2026. bile ograničene cene i marže određenih kategorija proizvoda.
Sa druge strane, programi lojalnosti i dalje imaju stabilnu ulogu. Oko 29 odsto kupovina obavljeno je uz njihovo korišćenje.
To ukazuje na značaj pogodnosti koje trgovci nude stalnim kupcima, ali i na potrebu kompanija da pronađu načine da zadrže potrošače u uslovima snažne konkurencije.
Šta trgovci mogu da nauče iz ovih podataka?
Za maloprodajni sektor smanjenje broja odlazaka u kupovinu otvara važno poslovno pitanje: kako održati rast prodaje kada potrošači ređe ulaze u prodavnice?
Jedan od mogućih odgovora nalazi se u prilagođavanju ponude stvarnim potrebama domaćinstava.
Dostupnost proizvoda, odgovarajuća veličina pakovanja, transparentne cene i jednostavnija kupovina mogu postati važni elementi konkurentske prednosti.
Pritom, za trgovce nije presudna samo vrednost prosečnog računa. Podjednako je važno koliko proizvoda kupci odnose kući, koliko često se vraćaju i da li rast prihoda prati rast obima prodaje.
Upravo zbog toga podaci o promeni potrošačkih navika imaju širi značaj od obične statistike o broju poseta prodavnicama.
Oni ukazuju na tržište na kojem kupci pažljivije razmatraju svoje odluke, a trgovci moraju da ulože dodatni napor kako bi opravdali njihovo poverenje.
Za kompanije koje posluju u Srbiji poruka je jasna: rast računa na kasi nije dovoljan pokazatelj zadovoljstva potrošača, baš kao što manji broj poseta prodavnicama ne mora automatski da znači i slabiju prodaju.
Podaci korišćeni u tekstu preuzeti su iz istraživanja kompanije YouGov, objavljenih 9. oktobra i 29. aprila 2026. godine. Istraživanje YouGov Shopper Serbia zasniva se na kontinuiranom praćenju kupovina panela od 2.000 domaćinstava u Srbiji.
