Dok prosečna radna nedelja u EU traje manje od 36 sati, zaposleni u Srbiji rade više od 40 sati nedeljno, što otvara pitanje spremnosti za model četvorodnevnog rada
Prema najnovijim analizama, zaposleni u Srbiji nalaze se među onima koji najviše vremena provode na poslu u Evropi, sa prosečnom radnom nedeljom koja prelazi 40 sati. Ovaj podatak značajno odudara od proseka Evropske unije, gde radna nedelja traje manje od 36 sati, dok su u Holandiji, na primer, zaposleni u proseku angažovani manje od 32 sata nedeljno.
Model četvorodnevne radne nedelje, koji podrazumeva četiri radna dana i tri dana odmora, već je postao realnost za stotine hiljada zaposlenih širom Evrope. U Srbiji, međutim, takva praksa još nije zaživela, a aktuelne brojke pokazuju da radnici i dalje rade više od evropskog proseka.
Istraživanja ukazuju da skraćenje radnog vremena ne mora negativno da utiče na produktivnost. Naprotiv, u velikom broju slučajeva, zaposlenima polazi za rukom da ostvare iste ili čak bolje rezultate za manje vremena. Ove promene prate i transformacije na tržištu rada, gde se prelazi sa tradicionalnog industrijskog modela na fleksibilnije forme rada, uključujući rad na daljinu i korišćenje novih tehnologija.
Pored toga, u anketama građani uglavnom podržavaju ideju skraćenja radnog vremena, navodeći da bi to doprinelo boljem balansu između posla i privatnog života, ali i većoj motivaciji na radnom mestu.
U istorijskoj perspektivi, osmočasovno radno vreme i petodnevna radna nedelja nekada su predstavljali veliku društvenu inovaciju, dok danas, u uslovima ubrzanih tehnoloških promena i rasta produktivnosti, evropske zemlje traže nove modele organizacije rada. Srbija, sa prosekom od preko 40 radnih sati nedeljno, ostaje iznad evropskog proseka, što otvara pitanje njene spremnosti da se uključi u aktuelne trendove radne revolucije.
