Investicioni fondovi i globalna tržišta postaju dostupni široj populaciji, ETF i digitalna imovina privlače novu generaciju ulagača
Građani Srbije drže oko 18 milijardi evra štednje u bankama, dok značajan deo kapitala i dalje odlazi u nekretnine, pokazuju aktuelni podaci o investicionim navikama domaćeg stanovništva. Tradicionalni modeli ulaganja, poput depozita i kupovine stanova, poslednjih godina suočavaju se sa izazovom: mladi investitori sve češće biraju hartije od vrednosti i investicione fondove kao načine da zaštite štednju od inflacije i ostvare potencijalno veće prinose.
Digitalizacija i saradnja sa globalnim brokerskim platformama omogućavaju građanima Srbije da investiraju u akcije kompanija poput Apple, Google, Nestlé ili Toyota, kao i u ETF fondove koji prate indekse poput S&P 500. Ovakva diversifikacija, nekada rezervisana za velike institucionalne investitore, sada je dostupna i pojedincima sa manjim iznosima kapitala. Istovremeno, cene nekretnina u urbanim sredinama, kao što je Beograd, nastavile su rast — indeks cena porastao je između 5 i 6 odsto na godišnjem nivou tokom 2025. godine — ali ulazak na ovo tržište zahteva značajna početna sredstva.
Stručnjaci preporučuju diverzifikaciju portfolija, odnosno kombinovanje ulaganja u nekretnine i finansijske instrumente. Deo kapitala može biti plasiran u likvidne oblike imovine kao što su akcije i investicioni fondovi, čime se povećava fleksibilnost i potencijal za rast. Brokerske kuće u Srbiji nude ne samo trgovinu hartijama od vrednosti već i kompletnu operativnu, poresku i regulatornu podršku investitorima.
Za one koji žele profesionalno upravljanje, domaći investicioni fondovi omogućavaju ulaganje uz definisanu strategiju i nivo rizika, smanjujući uticaj emotivnih i impulsivnih odluka. Portfolio menadžeri preuzimaju odgovornost za svakodnevno upravljanje, što posebno privlači mlađe investitore sa ograničenim iskustvom na tržištima kapitala.
Sektor digitalne imovine takođe beleži rast interesovanja. Srbija je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, što je omogućilo regulisanu kupovinu, prodaju i pružanje usluga vezanih za kriptovalute. Iako digitalna imovina nije priznata kao zakonsko sredstvo plaćanja, zakonska sigurnost je povećala broj investitora uprkos volatilnosti ovih tržišta.
Alternativni investicioni fondovi, kao što je Vista Rica Origin, nude dodatnu pogodnost kroz poreske olakšice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Fondovi su denominovani u evrima, ali omogućavaju kupovinu investicionih jedinica i u dinarima, uz transparentnu strukturu naknada: godišnja naknada za upravljanje iznosi 2,30%, dok su ulazne naknade 0%, a izlazne od 0 do 3%, zavisno od perioda čuvanja sredstava.
Promene investicione kulture u Srbiji pokazuju da ulaganje više nije privilegija bogatih, već postaje dostupna opcija za širi sloj građana, posebno generacije koje su otvorene za globalne finansijske tokove i inovativne proizvode.