Izveštaj UBS-a za 2024. pokazuje izražen jaz u neto bogatstvu po odrasloj osobi među 31 evropskom zemljom
Prema poslednjem ‘Globalnom izveštaju o bogatstvu 2025.’ koji je objavila kompanija UBS, razlike u prosečnom neto bogatstvu po odrasloj osobi ostaju izrazito velike među evropskim zemljama. U analizi koja obuhvata 31 državu, Švajcarska je zadržala poziciju najbogatije evropske zemlje, sa prosečnim bogatstvom od 634.584 evra po odrasloj osobi u 2024. godini. Na suprotnom kraju spektra nalazi se Turska, gde prosečno bogatstvo iznosi 29.923 evra.
Izveštaj definiše neto bogatstvo kao ukupnu vrednost finansijske i stvarne imovine domaćinstva, uključujući nekretnine, umanjene za ukupne dugove. Ovakva metodologija omogućava uporedivost podataka između zemalja sa različitim strukturama tržišta i standardima života.
Švajcarska, poznata po stabilnom bankarskom sektoru i visokom nivou životnog standarda, nastavlja da prednjači u Evropi kada je reč o bogatstvu građana. S druge strane, zemlje sa nižim prosečnim bogatstvom, uključujući Tursku, suočavaju se sa izazovima kao što su niži nivo finansijske imovine, slabija valorizacija nekretnina i izraženija inflacija.
Podaci pokazuju da je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih evropskih zemalja i dalje veoma izražen. Ovaj jaz dodatno komplikuje ekonomske politike na nivou kontinenta, jer zahteva različite pristupe u fiskalnoj i monetarnoj sferi. U izveštaju se navodi da su zemlje sa višim prosečnim bogatstvom, poput Švajcarske, u prednosti zahvaljujući dugogodišnjoj makroekonomskoj stabilnosti i snažnom finansijskom sektoru.
Iako su razlike u bogatstvu očekivane između razvijenih i manje razvijenih ekonomija, izveštaj ističe da se na dnu lestvice nalazi veći broj zemalja sa sličnim nivoom prosečne imovine. Ova “gužva” na donjem delu rang-liste ukazuje na slične izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju, među kojima su ekonomska nestabilnost, nedostatak dugoročnih investicija i ograničen pristup kapitalu.
Zbog velikih razlika u bogatstvu, evropske institucije suočavaju se sa izazovima u kreiranju koherentne ekonomske politike koja bi podjednako podržala sve članice. Neto bogatstvo ostaje jedan od ključnih pokazatelja ekonomske snage i otpornosti domaćinstava na promene u tržišnim uslovima. Ovakvi podaci služe kao osnova za procenu životnog standarda i oblikovanje strategija za smanjenje ekonomskih nejednakosti na kontinentu.
