Troškovi đubriva i energenata povećavaju cenu proizvodnje, dok ograničenje marži samo privremeno stabilizuje inflaciju
U 2026. godini, više od jedne trećine ukupnog prihoda domaćinstava u Srbiji izdvaja se za nabavku hrane, pokazuju aktuelni ekonomski podaci. Ovaj trend potvrđuje rastući pritisak na kućne budžete, dok su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i dalje visoke, uprkos očekivanjima da bi dobar prinos na poljoprivrednim površinama mogao uticati na sniženje cena u maloprodaji.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na formiranje cena hrane su troškovi proizvodnje, pre svega đubriva i energenata. Iako su tokom ove godine troškovi inputa porasli, njihovo povećanje nije bilo praćeno proporcionalnim rastom otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda, što dodatno ugrožava profitabilnost proizvođača i povećava neizvesnost na tržištu hrane.
Privremeno ograničenje trgovačkih marži, koje je sprovedeno kao mera za obuzdavanje inflacije, doprinelo je kratkoročnoj stabilizaciji cena u maloprodaji, ali su pojedini troškovi i dalje prisutni u lancu snabdevanja. To znači da se krajnji efekat povoljnog roda na njivama ne prenosi u potpunosti na cene u prodavnicama, jer distributeri i trgovci zadržavaju deo marži kako bi pokrili rastuće troškove poslovanja.
Ekonomisti ukazuju da je tržište hrane u Srbiji pod uticajem višestrukih faktora, uključujući globalna kretanja cena sirovina, poremećaje u lancima snabdevanja i domaće proizvodne troškove. Takođe, naglašava se da ograničavanje marži može imati samo kratkoročan efekat na inflaciju, dok dugoročno rešenje zavisi od povećanja efikasnosti domaće poljoprivrede i stabilizacije troškova inputa.
Iako se očekuje da bi dobar prinos mogao uticati na smanjenje otkupnih cena određenih kultura, prenos tog efekta na potrošače u velikoj meri zavisi od odnosa između proizvođača, prerađivača i trgovaca. U praksi, potrošači i dalje izdvajaju značajan deo prihoda za osnovne životne namirnice, dok se ekonomska neizvesnost nastavlja zbog promenljivih cena energenata i repromaterijala.
Tržišni posmatrači smatraju da je za dugoročnu stabilizaciju cena hrane neophodno ulaganje u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno praćenje globalnih trendova i racionalizaciju troškova u lancu snabdevanja. Ograničavanje marži ostaje mera sa ograničenim dejstvom, te se značajniji pad cena hrane u marketima može očekivati tek uz rešavanje strukturnih problema u sektoru.
