EKONOMIJA BEZ OGRANIČENJA LJUDSKIM RADOM
Ilon Mask smatra da bi veštačka inteligencija i robotika u narednih deset godina mogle da dovedu do dramatičnog rasta globalne ekonomije. Toliko velikog da bi njena ukupna vrednost mogla da bude više nego udvostručena. Mask je na društvenoj mreži X reagovao na objavu o njegovoj ranijoj proceni da bi sama veštačka inteligencija mogla da poveća svetsku ekonomiju za 20 do 30 odsto. On je poručio da bi kombinacija AI sistema i robota mogla da proizvede daleko veći efekat.
Njegova procena zasniva se na ideji da bi AI preuzeo veliki deo digitalnih i kognitivnih zadataka. S druge strane, humanoidni roboti mogli bi da obavljaju sve veći broj fizičkih poslova. Mask je u obraćanju finansijskim liderima G20 prethodno govorio o mogućnosti da AI sam poveća globalnu ekonomiju za 20 do 30 odsto. Humanoidna robotika, prema njegovoj viziji, mogla da dovede do višestruko većeg povećanja ekonomske proizvodnje. On je čak procenio da bi za deset godina moglo da postoji više od milijardu humanoidnih robota. Pri tome bi svaki od njih mogao da bude višestruko produktivniji od čoveka.
OD DIGITALNOG DO FIZIČKOG RADA
Takav scenario predstavlja proširenje načina na koji se danas posmatra uticaj veštačke inteligencije na privredu. Međunarodni monetarni fond upozorava da bi AI mogao da utiče na gotovo 40 odsto radnih mesta širom sveta. Pri tome bi deo poslova mogao biti automatizovan, dok bi kod drugih AI povećavao produktivnost zaposlenih. U razvijenim ekonomijama izloženost je još veća i procenjuje se na oko 60 odsto zaposlenih.
Robotika bi, međutim, otvorila dodatnu mogućnost automatizacije jer bi sposobnosti veštačke inteligencije prenela iz digitalnog u fizički svet. Svetski ekonomski forum navodi da napredak hardvera, AI sistema i tehnologije računarskog vida već dovodi do razvoja takozvane „fizičke AI“. Odnosno robotskih sistema sposobnih da opažaju okruženje, donose odluke i samostalno izvršavaju zadatke. Takvi sistemi mogli bi da imaju primenu u proizvodnji, logistici, građevinarstvu, zdravstvu i drugim oblastima u kojima ljudski rad danas predstavlja jedno od ključnih ograničenja.
VELIKA PROGNOZA, VELIKI IZAZOVI
Ipak, ostvarenje Maskove vizije zahtevalo bi istovremeni napredak u više oblasti. Za masovno uvođenje humanoidnih robota nisu dovoljni samo sposobni AI modeli. Potrebni su pouzdani čipovi, napredni sistemi za upravljanje, baterije, proizvodni kapaciteti i ogromne količine energije. Sam Mask je upozorio na moguću „krizu energije“ koju bi ubrzani razvoj AI i robotike mogao da izazove. Istraživanja pokazuju da će brzina širenja tehnologije zavisiti i od infrastrukture, investicija i sposobnosti privreda da je usvoje.
Zbog toga Maskovu procenu treba posmatrati kao izrazito optimističnu tehnološku projekciju, a ne kao sigurnu ekonomsku prognozu. Međunarodni monetarni fond naglašava da će posledice AI zavisiti od brzine njegovog širenja i spremnosti institucija i infrastrukture da prihvate promene, dok upozorava i na mogućnost produbljivanja nejednakosti između radnika i država. Ako bi se, međutim, ostvarila kombinacija veoma sposobne veštačke inteligencije, masovno proizvedenih robota i dovoljne energetske i proizvodne infrastrukture, ekonomski rast više ne bi bio ograničen samo brojem ljudi koji mogu da rade. Upravo je to osnova Maskove tvrdnje da bi AI i humanoidni roboti mogli da više nego udvostruče globalnu ekonomiju za manje od deset godina.
View this post on Instagram
