Evropska unija od 1. januara 2026. godine primenjuje nova pravila koja cenu emisija ugljen-dioksida uključuju u troškove uvoza određenih industrijskih proizvoda. Promena se odnosi i na kompanije iz Srbije koje robu prodaju na evropskom tržištu, a najveće posledice mogle bi da osete proizvođači čelika, aluminijuma i električne energije.
Reč je o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznatom pod skraćenicom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), kojim Evropska unija nastoji da izjednači troškove emisija ugljenika za domaće i strane proizvođače.
Evropske kompanije već godinama posluju u okviru sistema trgovine emisijama, u kojem zagađivanje atmosfere ima svoju cenu. Novim mehanizmom sličan princip postepeno se primenjuje i na robu koja dolazi iz država van EU.
Cilj je da se spreči preseljenje industrijske proizvodnje u zemlje sa blažim ekološkim propisima, kao i da proizvodi nastali uz veće emisije ugljenika ne ostvaruju cenovnu prednost samo zbog različitih pravila.
Koji proizvodi su obuhvaćeni?
CBAM se u početnoj fazi odnosi na šest oblasti: proizvodnju gvožđa i čelika, aluminijuma, cementa, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika.
Mehanizam ne predstavlja jedinstvenu carinu koja se automatski obračunava na svu robu iz Srbije. Trošak zavisi od vrste proizvoda, emisija nastalih tokom njegove proizvodnje i odgovarajućih pravila obračuna.
Formalnu obavezu prijavljivanja emisija i predaje odgovarajućih sertifikata imaju uvoznici u Evropskoj uniji, odnosno ovlašćeni deklaranti.
Međutim, finansijske posledice mogu da se prenesu na proizvođače iz Srbije. Evropski kupac može da zahteva nižu nabavnu cenu kako bi nadoknadio dodatne troškove, ili da prednost da dobavljaču čija proizvodnja izaziva manje emisije.
Koliko je srpska privreda izložena?
Prema podacima Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), vrednost izvoza industrijskih proizvoda iz Srbije u EU obuhvaćenih CBAM-om, ne računajući električnu energiju, iznosila je približno 1,44 milijarde evra tokom 2025. godine.
Najveći deo odnosio se na gvožđe i čelik, čiji je izvoz dostigao oko 931 milion evra, dok je vrednost izvoza aluminijuma iznosila približno 401 milion evra. Na veštačka đubriva odnosilo se nešto više od 103 miliona evra.
Procena predstavljena u julu 2026. ukazuje da je novim pravilima direktno ili kroz lance snabdevanja izloženo između 500 i 2.000 kompanija u Srbiji.
CEVES je tada procenio i da bi neto trošak povezan sa CBAM-om za 2026. mogao da iznosi oko 120 miliona evra. Reč je o proceni, a ne o konačno utvrđenom iznosu koji će kompanije platiti.
Koliko košta zagađivanje?
Cena CBAM sertifikata povezana je sa cenom dozvola za emisiju ugljenika u evropskom sistemu trgovine emisijama.
Prema podacima Evropske komisije, cena sertifikata za treći kvartal 2026. godine iznosi 82,32 evra po toni ugljen-dioksida.
To ipak ne znači da će svaka tona čelika ili aluminijuma uvezena u EU automatski poskupeti za taj iznos.
Konačan obračun zavisi od emisija povezanih sa konkretnim proizvodom, primenljivih umanjenja i drugih pravila mehanizma.
Važna je i dinamika primene. Iako se emisije iz uvoza evidentiraju tokom 2026, kupovina CBAM sertifikata počinje u februaru 2027. godine. Prve godišnje prijave za robu uvezenu tokom 2026, kao i predaja odgovarajućih sertifikata, predviđene su do 30. septembra 2027. godine.
Pravila predviđaju i izuzeće za uvoznike koji tokom kalendarske godine uvezu najviše 50 tona obuhvaćene robe iz sektora čelika, aluminijuma, cementa i đubriva. To izuzeće ne odnosi se na električnu energiju i vodonik.
Srbija je već uvela sopstveni porez na emisije
Srbija je od 1. januara 2026. godine uvela nacionalni porez na određene emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa stopom od četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, uz zakonom propisane uslove obračuna.
Usvojena su i pravila za oporezivanje uvoza određenih ugljenično intenzivnih proizvoda u Srbiju.
Ove mere predstavljaju deo prilagođavanja domaćeg zakonodavstva evropskoj klimatskoj politici.
Prema pravilima EU, odgovarajuća cena ugljenika koja je već plaćena u zemlji proizvodnje može da bude uzeta u obzir prilikom obračuna CBAM obaveze, ako su ispunjeni uslovi i dostavljeni potrebni dokazi.
Ipak, domaći porez od četiri evra znatno je niži od trenutnih referentnih cena emisija u evropskom sistemu, pa njegovo postojanje samo po sebi ne uklanja dodatne troškove izvoza.
Zašto će podaci o emisijama postati važni?
Pored mogućeg finansijskog opterećenja, srpski izvoznici suočavaju se i sa zahtevima za preciznije merenje i dokumentovanje emisija nastalih tokom proizvodnje.
Evropski uvoznici mogu koristiti propisane podrazumevane vrednosti emisija ili stvarne, verifikovane podatke koje dostavljaju proizvođači.
Za kompaniju koja posluje uz relativno niske emisije, kvalitetna dokumentacija može biti značajna konkurentska prednost. Bez nje, kupac možda neće moći da iskoristi podatke koji bi opravdali niži trošak.
Zbog toga prilagođavanje CBAM-u podrazumeva ulaganja u praćenje emisija, energetsku efikasnost, modernizaciju proizvodnje i odgovarajuće administrativne procedure.
Da li je ugrožen izvoz Srbije u Evropsku uniju?
Uvođenje CBAM-a ne znači zabranu izvoza srpske robe na evropsko tržište. Međutim, ono menja uslove pod kojima se određeni proizvodi mogu konkurentno prodavati.
Kompanije koje koriste energetski intenzivne tehnologije i oslanjaju se na električnu energiju proizvedenu iz fosilnih goriva mogu se suočiti sa većim pritiskom na troškove poslovanja.
Istovremeno, proizvođači koji uspeju da smanje emisije i pouzdano ih dokumentuju mogu poboljšati svoj položaj u odnosu na konkurente.
Za Srbiju će zato biti posebno važni dostupnost čistije energije, ulaganja u industrijsku modernizaciju i sposobnost domaćih kompanija da ispune nove zahteve evropskih kupaca.
CBAM pokazuje da cena proizvoda na međunarodnom tržištu više ne zavisi samo od sirovina, radne snage i transporta. Sve značajniji ekonomski faktor postaje i količina ugljenika emitovana tokom njegove proizvodnje.
