Posle nasilnih demonstracija u italijanskim gradovima, stotine trgovaca suočile su se sa uništenim izlozima, oštećenom robom i izgubljenim prihodima. Italija ima više mehanizama za zaštitu privrednika i zaposlenih, ali naknada štete nije automatska, niti sve troškove preuzima država.
Milionska šteta nakon demonstracija
Nasilni incidenti tokom protesta protiv visokih troškova života, održanih 17. oktobra 2026. godine, pogodili su Milano, Bolonju, Torino i Bergamo.
Prema preliminarnim procenama italijanskog udruženja preduzetnika Unimpresa, ukupna ekonomska šteta iznosila je između 1,1 i 1,6 miliona evra. Oko tri četvrtine tog iznosa odnosilo se na trgovinu i ugostiteljstvo, uključujući fizička oštećenja i izgubljene prihode.
Samo u Milanu oko 850 poslovnih objekata moralo je ranije da prekine rad, dok je izgubljeni promet procenjen na 380.000 do 480.000 evra.
Ovi podaci otvorili su pitanje ko treba da plati štetu koju nisu izazvali vlasnici radnji i njihovi zaposleni.
Osiguravajuće kompanije kao prvi mehanizam zaštite
U Italiji trgovci mogu da naplate štetu od osiguravajućih kompanija ukoliko njihove polise obuhvataju vandalizam, nerede i takozvane društveno-političke događaje.
Takvo osiguranje može pokriti uništene izloge, oštećenu opremu, inventar i robu, u zavisnosti od ugovorenih uslova.
Međutim, standardna polisa ne garantuje automatski obeštećenje za nasilje tokom demonstracija. Posebno osiguranje može biti potrebno i za izgubljenu zaradu tokom prinudnog zatvaranja lokala.
Italijansko udruženje trgovaca Confcommercio, u saradnji sa osiguravajućom kućom Generali, promoviše posebne pakete zaštite od vandalizma, krađa i nereda.
Država ima fond za žrtve nasilja
Italijansko zakonodavstvo predviđa i Fond civilne solidarnosti, osnovan zakonom iz 2010. godine, koji obuhvata određene kategorije žrtava krivičnih dela počinjenih tokom javnih okupljanja.
Prema članu 2-bis zakonske uredbe broj 187/2010, deo sredstava fonda namenjen je intervencijama civilne solidarnosti za žrtve nasilnih krivičnih dela tokom demonstracija koje nisu sportske prirode.
Ipak, postojanje fonda ne znači da svaki vlasnik razbijenog izloga ima automatsko pravo na punu naknadu štete iz državnog budžeta. Primena zavisi od zakonskih uslova i raspoloživih sredstava.
Tanjug AP/Luca Bruno, Alessandra Tarantino, Mauro Scrobogna
Kako Italija štiti zaposlene kada radnja prestane da radi?
Posebno važan deo italijanskog sistema odnosi se na radnike koji privremeno ostanu bez posla zato što je njihov poslovni objekat uništen ili neupotrebljiv.
Jedan od mehanizama jeste Fond za integraciju zarada, poznat kao FIS, kojim upravlja italijanski Nacionalni institut za socijalno osiguranje (INPS).
Kada su ispunjeni zakonski uslovi, ovaj mehanizam može obezbediti naknadu od 80 odsto referentne zarade za sate tokom kojih zaposleni ne mogu da rade, uz propisani maksimalni iznos.
Takva podrška ne odobrava se automatski samo zato što je došlo do vandalizma. Poslodavac mora da dokumentuje da je rad privremeno onemogućen i da postoje uslovi za korišćenje odgovarajućeg programa podrške.
Odgovornost snose i oni koji su izazvali štetu
Italijanski građanski zakonik, u članu 2043, propisuje obavezu naknade protivpravno prouzrokovane štete.
To znači da vlasnik oštećenog lokala može zahtevati od identifikovanog počinioca naknadu troškova popravke, uništene imovine, a pod određenim uslovima i izgubljene dobiti.
U praksi je, međutim, neophodno dokazati odgovornost počinioca i visinu štete. Čak i kada sud dosudi obeštećenje, naplata može biti otežana ukoliko odgovorno lice nema dovoljno sredstava.
Zato sudski postupci nisu uvek najbrži način da se malim preduzetnicima omogući nastavak poslovanja.
Privrednici traže poseban fond za hitnu pomoć
Nakon oktobarskih protesta, italijanska poslovna udruženja zatražila su dodatne mere pomoći.
Unimpresa je predložila formiranje posebnog fonda za brzu naknadu materijalne štete, delimično obeštećenje za izgubljeni promet, privremeno odlaganje poreskih obaveza i povoljnije finansiranje obnove lokala.
Predsednik udruženja Paolo Longobardi upozorio je da su upravo mali trgovci i ugostitelji, već pogođeni visokim troškovima poslovanja, pretrpeli značajne gubitke.
Važno je naglasiti da su to predložene mere, a ne potvrda da su svi oštećeni privrednici već dobili državnu pomoć.
Zaštita privatne imovine i radnih mesta
Italijanski primer pokazuje da posledice nasilnih protesta nisu ograničene na materijalnu štetu. Kada jedna radnja prestane da radi, ugroženi su prihodi vlasnika, plate zaposlenih, poslovanje dobavljača i lokalna ekonomija.
Zbog toga je sistem zaštite zasnovan na kombinaciji privatnog osiguranja, građanskopravne odgovornosti, određenih državnih mehanizama i podrške zaposlenima.
Istovremeno, poslovna udruženja zahtevaju efikasnije modele hitne pomoći kako mali preduzetnici ne bi mesecima čekali na obeštećenje.
Osnovno ekonomsko pitanje ostaje kako zaštititi pravo građana na protest, a istovremeno obezbediti da trgovci i radnici koji nisu odgovorni za nasilje ne snose sami njegove finansijske posledice.