Zlato je tokom avgusta ponovo privuklo veliku pažnju investitora, u trenutku kada su svetska tržišta suočena sa geopolitičkom neizvesnošću, promenama očekivanja u vezi sa kamatnim stopama i strahom od novih inflatornih pritisaka. Cena ovog plemenitog metala poslednjih nedelja beležila je snažne oscilacije, ali je zlato istovremeno pokazalo zašto se i dalje smatra jednim od tradicionalnih utočišta kapitala u periodima povećanog rizika.
Cena zlata ponovo raste
Prema podacima Reutersa od 19. avgusta 2026. godine, spot cena zlata porasla je tog dana za oko 0,8 odsto, na približno 4.370 dolara za uncu, nakon što je prethodnog dana pala oko dva odsto. Oporavku cene doprineli su slabiji američki dolar i popuštanje prinosa na državne obveznice.
Takva kretanja dobro pokazuju koliko je cena zlata povezana sa kamatnim stopama i tržištem obveznica. Zlato samo po sebi ne donosi kamatu, pa visoki prinosi na obveznice mogu da ga učine relativno manje privlačnim.
Kada prinosi padaju ili investitori očekuju blažu monetarnu politiku, situacija može da bude obrnuta i interesovanje za zlato može da raste. Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe navodi da zlato postaje relativno privlačnije kada realne kamatne stope, odnosno kamate prilagođene inflaciji, opadaju.
Geopolitičke krize povećavaju interesovanje
Geopolitička neizvesnost predstavlja još jedan važan faktor koji utiče na tržište zlata. Investitori tradicionalno posmatraju ovaj plemeniti metal kao imovinu koja može da posluži za diverzifikaciju portfelja u periodima velikih političkih i ekonomskih potresa.
Ipak, ni u takvim okolnostima rast cene nije zagarantovan. MMF upozorava da je zlato volatilno i da njegove karakteristike sigurnog utočišta zavise od vrste i intenziteta konkretnog ekonomskog ili geopolitičkog šoka.
To se moglo videti i tokom 2026. godine. Reuters je 17. avgusta objavio da se zlato vratilo na oko 4.400 dolara za uncu nakon prethodnog velikog pada, dok su investitori ponovo povećavali interesovanje za metal usled geopolitičkih tenzija i promenjenih očekivanja u vezi sa američkom monetarnom politikom.
soofiatailor
Centralne banke nastavljaju da kupuju zlato
Dodatnu podršku tržištu pružaju centralne banke. Prema podacima World Gold Councila, njihove neto kupovine u drugom kvartalu 2026. godine dostigle su 289 tona.
Ipak, zbog slabijeg prvog kvartala, ukupna tražnja centralnih banaka u prvoj polovini godine bila je najniža od 2022. godine, što pokazuje da ni ovaj segment tržišta ne beleži konstantan rast.
Ukupna globalna tražnja za zlatom, kada se uključe i vanberzanske transakcije, iznosila je 1.269 tona u drugom kvartalu 2026. godine i bila je približno jednaka nivou iz istog perioda prethodne godine.
U prvoj polovini godine dostigla je 2.522 tone, što predstavlja rast od dva odsto u odnosu na godinu ranije. Zbog visokih cena, ukupna vrednost tražnje dostigla je rekordnih oko 380 milijardi dolara.
Visoke cene menjaju strukturu tražnje
Rekordno visoka cena zlata, međutim, ima i drugu stranu. World Gold Council očekuje da će upravo visoke cene nastaviti da ograničavaju tražnju za nakitom, dok bi investiciona tražnja trebalo da bude jedan od glavnih izvora rasta tržišta tokom ostatka 2026. godine.
Centralne banke se takođe i dalje očekuju među značajnim kupcima, što tržištu zlata pruža dodatnu dugoročnu podršku.
Da li zlato zaista štiti od inflacije?
Zlato se često naziva zaštitom od inflacije, ali taj odnos nije jednostavan. Njegova cena ne raste automatski svaki put kada rastu potrošačke cene.
Mnogo zavisi od reakcije centralnih banaka, realnih kamatnih stopa, snage američkog dolara i poverenja investitora u ekonomsku politiku. Zbog toga je preciznije reći da zlato može imati važnu zaštitnu i diverzifikacionu ulogu u određenim inflatornim i kriznim periodima, ali ne predstavlja garanciju zarade.
Zašto se investitori stalno vraćaju zlatu?
Upravo je kombinacija ovih karakteristika razlog zbog kojeg zlato vekovima ostaje važan deo finansijskog sistema. Ono ne donosi redovan prihod poput obveznice niti dividendu poput akcije, a njegova cena može naglo da pada i raste.
Ipak, kada se istovremeno povećavaju geopolitički rizici, javlja neizvesnost oko inflacije i menjaju očekivanja u vezi sa kamatnim stopama, investitori mu se često ponovo okreću kao načinu da rasporede rizik i zaštite deo kapitala od tržišnih potresa.
Aktuelna kretanja zato ne znače da će cena zlata nastaviti neprekidno da raste. Ona pre svega pokazuju da ovaj plemeniti metal i u savremenom finansijskom sistemu ostaje imovina kojoj se investitori i centralne banke vraćaju kada je teško proceniti šta sledi na svetskim tržištima.