Većina ispitanika nezadovoljna rastom troškova života, dok 55 odsto smatra da su tarife štetile ekonomiji SAD
Prema rezultatima najnovijeg nacionalnog istraživanja javnog mnjenja, većina registrovanih birača u Sjedinjenim Američkim Državama izražava nezadovoljstvo ekonomskom politikom aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Najniže ocene Tramp je dobio u segmentu borbe protiv inflacije i rasta troškova života, gde 62 odsto ispitanika izražava nezadovoljstvo, dok samo 36 odsto odobrava njegove mere, pokazuje analiza sprovedena krajem februara i početkom marta.
Kada je reč o uticaju Trampove politike na celokupnu ekonomiju SAD, 48 odsto ispitanika ocenjuje da su preduzete mere imale negativan efekat, dok 35 odsto veruje da su doprinele poboljšanju. Posebno su kritikovane carinske politike: 55 odsto birača smatra da su uvođene tarife na uvoz proizvoda nanele štetu američkoj privredi, dok svega 33 odsto vidi pozitivan uticaj.
Istraživanje ukazuje i na duboku podeljenost u stavovima o imigracionoj politici. Tako 54 odsto ispitanika izražava nezadovoljstvo načinom na koji je Tramp vodio imigracionu politiku, dok 53 odsto odobrava njegov pristup obezbeđenju granica. Više od polovine građana ima negativan stav prema agenciji za imigraciju i carinsku kontrolu, dok 38 odsto ima pozitivno mišljenje o toj instituciji. Istovremeno, 43 odsto anketiranih izražava negativan stav prema takozvanim „gradovima utočišta“.
Na planu spoljne politike, većina ispitanika protivi se američkim napadima na Iran, dok su stavovi prema drugim međunarodnim pitanjima takođe izrazito podeljeni. U trenutku kada su sprovedene prve primarne izbore za Kongres, demokrate imaju prednost od šest procentnih poena na opštem glasanju za Kongres – 50 odsto birača preferira demokratsku kontrolu Kongresa, dok 44 odsto podržava republikance.
U kontekstu izbornog procesa, 51 odsto birača navodi da je više zabrinuto zbog mogućnosti da neovlašćeni birači izađu na izbore, dok 47 odsto ističe važnost da svima bude omogućeno pravo glasa. Analitičari navode da ovako izraženo nezadovoljstvo i podeljenost u biračkom telu ukazuju na snažnu potražnju za promenama u političkom i ekonomskom vođenju zemlje.
