Direktor kompanije navodi da bi masovni nestanak radnih mesta mogao biti strukturna posledica razvoja veštačke inteligencije, sa zahtevom za pravednijom raspodelom koristi
Tehnološka kompanija Anthropic ukazala je u svom najnovijem izveštaju na mogućnost da razvoj naprednih AI sistema može dovesti do značajnog i dugotrajnog gubitka radnih mesta, i to ne kao privremeni ili prolazni efekat, već kao strukturnu promenu tržišta rada. Kako navodi direktor kompanije, postoji „razumna mogućnost“ da veštačka inteligencija izazove „značajan i trajan gubitak radnih mesta“, jer je sposobna da replicira širok spektar ljudskih kognitivnih aktivnosti.
Ova procena razlikuje se od dosadašnjih tumačenja u tehnološkoj industriji, gde su masovni otkazi često pravdani kao privremena posledica korporativnih restrukturiranja ili prelaznih faza uvođenja novih tehnologija. Prema novom tumačenju, gubitak radnih mesta mogao bi biti „intrinzična osobina“ modernih AI sistema, jer je njihova osnovna funkcija upravo automatizacija zadataka koje danas obavljaju ljudi.
U analizi kompanije Anthropic posebno se ističe da bi ovaj efekat mogao biti najvidljiviji u segmentu kognitivno orijentisanih poslova, odnosno u poslovima koji zahtevaju analitičko razmišljanje, rešavanje problema ili obradu informacija. Ovakav scenario zahteva da se pažnja regulatora, vlada i poslovnih lidera usmeri ka pronalaženju mehanizama za pravičniju raspodelu koristi koje donosi primena AI tehnologije.
Direktor kompanije je naglasio da ne želi da širi pesimizam u vezi sa ulogom AI na tržištu rada, ali ističe da bi odgovorne politike trebalo da predvide i scenario u kojem masovni gubitak radnih mesta nije izuzetak već osnovna karakteristika tehnološkog napretka. On smatra da bi deo vrednosti generisane primenom AI trebalo redistribuirati kako bi se ublažile negativne posledice po radnu snagu i društvo u celini.
Ove ocene dolaze u trenutku kada brojne kompanije širom sveta već preduzimaju korake ka automatizaciji i smanjenju broja zaposlenih, što dodatno podstiče javnu i stručnu debatu o dugoročnim ekonomskim posledicama digitalne transformacije. Prema analizama, budući regulatorni okvir mogao bi uključiti mere koje će osigurati ravnotežu između tehnološkog napretka i očuvanja radnih mesta, kao i garancije za pravičnu raspodelu ekonomske dobiti.
