Zastoj ključne pomorske rute uticao na petinu globalnih energetskih isporuka, inflacija i neizvesnost rastu u azijskim ekonomijama
Višenedeljna blokada Ormuskog moreuza, kroz koji se prevozi gotovo petina svetske energetske ponude, ostavila je oko 1.000 brodova zarobljenih, a usporavanje prometa izazvalo je rast troškova i inflatorne pritiske širom globalne ekonomije, pokazuju analize iz sektora energetike. Nakon što su se pojavili signali mogućeg obnove prometa zahvaljujući međunarodnim naporima za koordinaciju prolaska, tržišta su reagovala padom cena nafte. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će posledice zastoja ostati prisutne i u narednim mesecima.
Nakon najave američki predvođene inicijative za bezbedan prolaz brodova, deo plovila je počeo da se kreće, ali operacije su sada usporene zbog dodatnih bezbednosnih provera, konvoja i promena rute. “Ovo nije trenutni povratak na staro stanje – sistem je sada složeniji, sa povećanom latentnošću u lancima snabdevanja”, navodi se u analizi. Svaka dodatna satnica boravka broda na moru ili na čekanju povećava ukupne troškove za industriju, a posledični efekti osećaju se u svim sektorima, od maloprodaje do energetike.
Industrijski analitičari ističu da su proizvođači suočeni sa kašnjenjem u isporuci sirovina, trgovinske kompanije sa pomerenim rokovima dostave, dok su kupci energenata izloženi promenljivoj dinamici snabdevanja. Ovi poremećaji pojačavaju inflaciju na više nivoa i povećavaju neizvesnost u međunarodnoj trgovini.
Geopolitički rizici i dalje su izraženi, a prema procenama analitičke kuće Fitch Ratings, normalizacija protoka nafte kroz Ormuski moreuz može trajati mesecima, dok pretnja od produženog konflikta i dalje postoji. Infrastruktura u regionu, poput najvećih naftnih polja i naftovoda, omogućava delimično preusmeravanje sirovine, ali nema zamenu za pun kapacitet prolaza moreuzom.
Posebno su pogođene azijske ekonomije koje zavise od uvoza energije iz ovog regiona. “Azijska tržišta u razvoju su ranjiva zbog visokog oslanjanja na naftu i gas koji prolaze kroz Ormuski moreuz”, navodi Fitch, dok su avio-kompanije već pod pritiskom mogućeg smanjenja snabdevanja mlaznim gorivom, što može dovesti do redukcije letova. Zemlje sa sopstvenim rafinerijama mogu donekle ublažiti posledice preradom sirove nafte, ali ukupna efikasnost trgovinskog sistema ostaje umanjena.
Iako je ponovno uspostavljanje prometa donelo kratkoročnu stabilizaciju cena nafte, sistem globalne trgovine funkcioniše sa smanjenom efikasnošću i povećanom neizvesnošću. Analitičari upozoravaju da fokusiranje samo na cenu nafte propušta širi efekat – veći troškovi prevoza i usporavanje prometa utiču na sve učesnike u lancu snabdevanja, a posledice zastoja će biti vidljive još dugo nakon što svi brodovi napuste moreuz.
