U Abu Dabiju premija za brendirane rezidencije dostiže 87 odsto zbog ograničene ponude i velike tražnje
Brendirane rezidencije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji beleže značajan rast premija u odnosu na standardne stambene jedinice, pokazuju najnoviji podaci iz sektora nekretnina. U Dubaiju, brendirane rezidencije ostvaruju prosečnu premiju od 64 odsto u poređenju sa nebrendiranim stanovima, dok u Abu Dabiju ta razlika iznosi čak 87 odsto, što je rezultat ograničene ponude i sve veće potražnje na tržištu.
Model brendiranih rezidencija, koji je prvobitno bio orijentisan na luksuzni segment, sada se širi i na širi spektar potrošača kroz velike master planove, projekte na obali i u okviru nacionalnih turističkih strategija. Investitori i kupci sve češće postavljaju pitanja o transparentnosti iznajmljivanja, održivosti troškova održavanja i dugoročnoj operativnoj otpornosti, što potvrđuje prelazak sa prestiža na operativne performanse kao ključnu vrednost.
Rastuća diverzifikacija brendova uključuje ne samo tradicionalne hotelske operatere, već i modne i automobilske kuće poput Bugatti, Bentley, Armani i Elie Saab, koje nude prepoznatljivost i diferencijaciju na tržištu. Međutim, uspeh ovih projekata sve više zavisi od dugoročne operativne strukture, održavanja i integracije sa urbanom infrastrukturom, a manje od same snage brenda.
Pored luksuznog segmenta, analize ukazuju na rastuću priliku u srednjem i višem srednjem segmentu tržišta, koji je i dalje nedovoljno razvijen. Nacionalne strategije u UAE ciljaju na više od 40 miliona hotelskih gostiju godišnje do 2031. godine, što povećava potražnju za mešovitim projektima i fleksibilnim formatima stanovanja. U Saudijskoj Arabiji, konsistentna tražnja za smeštajem dolazi iz sektora verskog turizma, sa ciljem od 30 miliona Umra hodočasnika godišnje.
Dugoročna održivost modela brendiranih rezidencija zavisi i od ekoloških i socijalnih faktora, kao što su energetska efikasnost i upravljanje vodom, koji direktno utiču na troškove i konkurentnost. Pravilna procena i kontrola operativnih troškova, kao i kvalitet i održivost zaposlenja u sektoru, postaju ključni za stvaranje i očuvanje vrednosti ovih nekretnina.
Rizici za investitore uključuju inflaciju troškova održavanja, pritisak na plate zaposlenih i potrebu za usklađivanjem sa sve strožim regulatornim okvirima u oblasti zaštite životne sredine. Projekti koji nisu dobro povezani sa gradskom infrastrukturom mogu izgubiti relevantnost na tržištu. Stoga, dugoročni uspeh brendiranih rezidencija neće zavisiti samo od početne atraktivnosti, već od sposobnosti da se obezbedi stabilno i transparentno upravljanje tokom više decenija.