Dogovor uključuje 60 dana pregovora o nuklearnom programu, zlato skočilo 3% na 4.345 dolara, Nasdaq 100 futures porasli 2%
Globalna tržišta zabeležila su snažne promene nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli privremeni dogovor o prekidu neprijateljstava i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, jednog od ključnih svetskih energetskih koridora. Dogovor, objavljen u ponedeljak, umirio je investitore zabrinute zbog snabdevanja energentima, inflacije i potencijalnog daljeg rasta kamatnih stopa.
Cena Brent nafte pala je za 5,3% na ispod 83 dolara po barelu, dok je West Texas Intermediate (WTI) nakratko pao ispod 80 dolara. Ovaj pad predstavlja brzo ukidanje geopolitičke premije koja je bila ugrađena u cene tokom sukoba, kada je zatvaranje Ormuskog moreuza ugrozilo transport oko petine svetskih tokova nafte. Dogovor je omogućio nastavak bezbednog transporta energenata i predviđa 60-dnevni period pregovora sa fokusom na iranski nuklearni program, uz očekivano ublažavanje sankcija na izvoz iranske nafte.
Uz pad nafte, zabeležen je snažan rast zlata i srebra. Cena zlata porasla je za 3% i premašila 4.345 dolara za uncu, dok je srebro skočilo za 4,1%. U Dubaiju, 24-karatno zlato dostiglo je 522,75 dirhama po gramu, dok je 22-karatno poraslo na 484 dirhama. Jačanje zlata povezano je sa slabljenjem dolara i padom globalnih prinosa na obveznice, što je stvorilo povoljnije uslove za investitore u plemenite metale.
Akcije na globalnim berzama su takođe reagovale rastom: Nasdaq 100 futures porasli su oko 2%, dok su S&P 500 futures ojačali više od 1%. Evropski Stoxx 600 indeks dostigao je rekord prvi put od kraja februara. Tehnološke deonice predvodile su oporavak, uz očekivanja da će niži troškovi energije i mekši prinosi na obveznice podržati rastuće akcije. Posebno su profitirale ekonomije Severne Azije i Indija, koje su najveći uvoznici nafte.
Norbert Rücker, direktor ekonomije i istraživanja u banci Julius Baer, istakao je da su energetska tržišta pokazala veću otpornost nego što se očekivalo, zahvaljujući alternativnim rutama izvoza i fleksibilnim lancima snabdevanja. “Biće poteškoća na tom putu, ali izlazak iz krize sada je izvestan. Energetska kriza bila je znatno blaža nego što se strahovalo, a tržišta su ponovo pokazala otpornost”, ocenio je Rücker.
Antonio Di Giacomo iz XS.com dodaje da bi ponovo otvaranje Hormuza i eventualno ublažavanje sankcija Iranu mogli povećati ponudu nafte na globalnom tržištu i dalje držati cene pod pritiskom u narednom periodu. Tony Sage, direktor kompanije Critical Metals, naveo je da bi rast zlata mogao da se nastavi ukoliko dogovor SAD i Irana ostane stabilan, posebno ako centralne banke signaliziraju manje restriktivnu monetarnu politiku.
Dogovor SAD i Irana ima potencijal da značajno utiče na globalnu ekonomiju, s obzirom na to da stabilizacija snabdevanja energentima može smiriti inflatorne pritiske i omogućiti centralnim bankama fleksibilniji pristup kamatnim stopama. Investitori će u narednim nedeljama pratiti nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu i moguće dalje relaksacije sankcija, što bi dodatno uticalo na cene sirovina i dinamiku na finansijskim tržištima.
