DAX oslabio 0,94 odsto, CAC 40 pao 0,65 odsto, a cena WTI nafte dostigla 94,20 dolara nakon eskalacije sukoba između Irana i Izraela
Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad na početku trgovanja, dok je cena nafte Brent porasla za 4,37 odsto i dostigla 97,13 dolara po barelu, pokazuju najnoviji podaci sa berzi u 9.30 časova. Istovremeno, cena američke sirove nafte WTI porasla je za 4,02 odsto, na 94,20 dolara po barelu. Tržišni analitičari beleže da je glavni uzrok ovakvog kretanja eskalacija sukoba između Irana i Izraela, što je dodatno pojačalo zabrinutost investitora po pitanju stabilnosti snabdevanja energentima sa Bliskog istoka.
Nemački indeks DAX zabeležio je pad od 0,94 odsto, dok je francuski CAC 40 oslabio za 0,65 odsto. Britanski FTSE, prema dostupnim podacima, takođe je bio pod pritiskom. Ove promene na tržištu direktno su povezane sa rastućim geopolitičkim tenzijama, koje su doprinele povećanju neizvesnosti i volatilnosti na evropskim berzama.
Cene energenata, a posebno nafte, reaguju osetljivo na događaje na Bliskom istoku, s obzirom da region ima ključnu ulogu u globalnoj proizvodnji i distribuciji ovog resursa. Najnoviji rast cene Brent nafte za više od 4 odsto, na 97,13 dolara, predstavlja njen najviši nivo u poslednjem periodu i reflektuje zabrinutost tržišnih učesnika za moguće poremećaje u snabdevanju.
Investitori su dodatno oprezni zbog mogućih poremećaja u logističkim lancima i transportu nafte kroz strateške tačke poput Ormuskog moreuza, što bi u slučaju daljih sukoba moglo dovesti do dodatnog rasta cena. Naftna tržišta tradicionalno reaguju sa povećanom volatilnošću tokom perioda geopolitičkih tenzija u ovom regionu.
Uprkos odsustvu zvaničnih izjava vodećih evropskih finansijskih institucija ili energetskih kompanija povodom ovih kretanja, tržišni podaci jasno ukazuju na pojačanu nesigurnost i prelivanje uticaja regionalnih sukoba na globalne ekonomske tokove.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi nastavak eskalacije na Bliskom istoku mogao dodatno uticati na rast cena sirovina i povećati troškove za evropsku industriju, ali i povećati pritisak na inflaciju u državama koje su veliki uvoznici energenata.