Brent nafta izgubila više od 3 odsto vrednosti, West Texas Intermediate skliznuo na 84,49 dolara po barelu usled napretka pregovora
Cene nafte su u petak zabeležile oštar pad nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da su Sjedinjene Države blizu postizanja dogovora sa Iranom, što je izazvalo očekivanja da bi višemesečne poremećaje na energetskim tržištima Bliskog istoka uskoro mogla da zameni stabilizacija. Prema poslednjim podacima, referentna vrednost Brent nafte pala je za više od 3 odsto i nakratko se spustila ispod 87 dolara za barel, dok je cena West Texas Intermediate (WTI) nafte pala na 84,49 dolara za barel, što je najniži nivo u gotovo dva meseca.
Ovaj pad došao je nakon što je Tramp istakao da su pregovori sa najvišim nivoima iranske vlasti značajno napredovali i da bi okvirni sporazum mogao biti potpisan u narednim danima. Dodatno, i druge strane uključene u pregovore signalizirale su da je dogovor blizu. Prethodnih nedelja cene nafte su oscilovale prateći dinamiku pregovora i mogućnost ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske energije.
Tramp je tokom nedelje naveo da su razgovori sa Teheranom stigli do „završnih tačaka“, ali je naglasio da će sankcije i američka pomorska blokada ostati na snazi dok ne dođe do potpisivanja formalnog sporazuma. Prema najavama, mirovni ugovor između SAD i Irana mogao bi biti potpisan 14. juna u Ženevi, a očekuje se da će SAD predstavljati potpredsednik JD Vance, dok će Iran predstavljati predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf.
Potencijalni dogovor bi mogao omogućiti dodatne količine iranske nafte na svetskim tržištima, što bi doprinelo smanjenju inflatornih pritisaka. Ipak, neizvesnost ostaje visoka, jer su iranski zvaničnici odbacili Trampove tvrdnje da je dogovor već postignut, naglašavajući da su pregovori i dalje u toku i da nekoliko ključnih pitanja nije rešeno. Izvori iz iranskih državnih medija navode da su pregovori u fazi razmatranja i da nije doneta konačna odluka u vezi sa spornim temama.
Trampov optimizam pratile su i kritike na račun iranske pregovaračke taktike, a analitičari ukazuju da bi, ukoliko dođe do potpisivanja sporazuma, globalno tržište nafte moglo da doživi značajno povećanje ponude. To bi moglo uticati i na smanjenje pritiska na potrošačke cene i na energetsku bezbednost, posebno u evropskim i azijskim državama koje zavise od uvoza nafte iz regiona Bliskog istoka.
Dok traju intenzivni diplomatski napori, tržišni akteri ostaju oprezni, budući da prethodna iskustva pokazuju da slični pregovori mogu neočekivano da se preokrenu. U međuvremenu, cene nafte ostaju pod pritiskom, a investitori pomno prate razvoj događaja u Ženevi i potencijalne posledice po globalnu energetsku sliku.
