Brent dostigao 106,4 dolara, WTI na 97,03 dolara po barelu; globalni berzanski indeksi uglavnom u padu usled neizvesnosti na Bliskom istoku
Cene nafte značajno su porasle u petak, nakon što je Iran saopštio da neće otvoriti Ormuski moreuz, ključni prolaz za petinu svetske nafte, dok Sjedinjene Američke Države nastavljaju blokadu iranskih luka. Cena američke sirove nafte (WTI) porasla je za 1,23 odsto na 97,03 dolara po barelu, dok je Brent, međunarodni standard, ojačao 1,26 odsto na 106,4 dolara po barelu.
Tržišni rast usledio je nakon nekoliko dana nestabilnosti, tokom kojih je Iran najpre najavio otvaranje prolaza, što je izazvalo pad cena nafte za više od 10 odsto, da bi potom usledila iznenadna promena odluke i ponovna blokada. Ova promena kursa izazvala je dodatnu neizvesnost na energetskim tržištima i pritisak na inflaciju globalno.
Berzanski indeksi su većinom zabeležili pad. Na Wall Streetu, Dow Jones je pao 0,4 odsto na 49.310,32 poena, S&P 500 je oslabio 0,4 odsto na 7.108,40, dok je Nasdaq skliznuo 0,9 odsto na 24.438,50 poena. Slično su reagovala i evropska i azijska tržišta – londonski FTSE 100 pao je 0,2 odsto, frankfurtski DAX 0,2 odsto, dok je pariska berza CAC 40 porasla 0,9 odsto zahvaljujući rastu akcija kompanije L’Oreal. U Aziji, tokijski Nikkei 225 pao je 0,8 odsto, a hongkonški Hang Seng indeks 1 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da je nagli rast cene Brenta iznad 105 dolara po barelu podstakao strah od nove inflacije, što bi moglo usporiti globalni privredni rast. Ovakva kretanja naročito utiču na evropsku privredu, gde je prema indeksu menadžera nabavke (PMI) S&P Globala u aprilu zabeležen prvi pad poslovne aktivnosti u poslednjih 16 meseci zbog poremećaja u lancima snabdevanja i rasta troškova energije.
Uprkos dobrom kvartalnom izveštaju i rastu sektora veštačke inteligencije, američke kompanije kao što su Meta, Tesla i Lockheed Martin zabeležile su pad vrednosti akcija – Meta je oslabila 2,3 odsto, Tesla 3,6 odsto, a Lockheed Martin 4,7 odsto. Sa druge strane, American Airlines je poskočio 2,4 odsto. Azijsko tržište je delimično odolelo trendu pada zahvaljujući tehnološkom sektoru u Južnoj Koreji, pa je indeks Kospi dostigao rekordni nivo.
Na valutnom tržištu, evro je oslabio na 1,1684 dolara, a britanska funta na 1,3465 dolara, dok je američki dolar ojačao prema jenu na 159,72. Analitičari ističu da bi produženi sukob na Bliskom istoku mogao ozbiljno narušiti poverenje investitora i izazvati nove poremećaje na tržištima.
U ovom kontekstu, investitori i dalje prate razvoj događaja oko Ormuskog moreuza i pregovora između SAD i Irana, jer bi svaki pomak mogao značajno uticati na globalnu cenu nafte i ekonomske izglede.
