Zlato izgubilo 38 dirhama od sredine aprila, pritisak dolara i kamatnih stopa promenio tok tržišta
Cena zlata u Dubaiju pala je u sredu popodne na najniži nivo u aprilu, produžavajući pad treći dan zaredom usled rasta cene nafte, viših prinosa na obveznice i očekivanja da će kamatne stope ostati visoke. Prema zvaničnim podacima, cena 24-karatnog zlata iznosila je 550 dirhama po gramu u 14:39, što je pad u odnosu na 554,75 dirhama iz jutarnjeg trgovanja. Istovremeno, 22-karatno zlato smanjilo se sa 513,75 na 509,50 dirhama po gramu, pružajući kupcima nakita niži ulazni prag nakon nestabilnog aprila.
Ovaj pad predstavlja značajan preokret u odnosu na sredinu meseca, kada je 24K zlato dostiglo 588 dirhama 17. aprila, dok je 22K tada iznosilo 544,50 dirhama. Od tada, 24K je izgubilo 38 dirhama po gramu, a 22K 35 dirhama, dok su najnovije cene niže i od otvaranja aprila (573 dirhama za 24K i 530,75 dirhama za 22K). Tako je zlato u Dubaiju prešlo iz faze snažnog rasta na sredini meseca do kasnoaprilske korekcije, vraćajući deo dobitaka ostvarenih tokom perioda povećanih geopolitičkih tenzija.
Pad cene zlata dolazi uprkos tome što su geopolitički rizici i dalje visoki, što je neuobičajeno za investitore koji u takvim okolnostima očekuju rast vrednosti plemenitih metala. Ključni razlog leži u tome što trenutni sukobi utiču na globalna tržišta prvenstveno kroz rast cene nafte – posle zastoja u pregovorima SAD i Irana i produženog zatvaranja Ormuskog moreuza, strahuje se da bi energetski troškovi mogli da održe inflaciju na povišenom nivou. To podstiče centralne banke na oprez i podržava rast prinosa na državne obveznice i jačanje dolara, što dodatno pritiska zlato kao neprofitabilnu imovinu.
Kako navode ekonomski analitičari, očekivanja da će inflacija ostati visoka utiču na percepciju da će kamatne stope ostati na povišenom nivou ili čak dodatno rasti. To povećava oportunitetni trošak držanja zlata, naročito kada su prinosi na obveznice u usponu. Globalno, cena zlata pala je za 0,9 odsto i trgovala se blizu 4.557 dolara po unci nakon što je prethodna dva dana izgubila 2,4 odsto vrednosti. Investitori su fokusirani na potencijalne pregovore između SAD i Irana, dok produženo zatvaranje Ormuskog moreuza i dalje remeti energetska tržišta i pojačava inflatorne rizike.
Sjedinjene Američke Države su najavile nastavak pomorske blokade iranskih luka s ciljem ograničenja izvoza nafte iz Irana i vraćanja Teherana za pregovarački sto. Posrednici iz Pakistana očekuju da će Iran uskoro predložiti novi okvir za razgovore. Analitičari ističu da je rast cene nafte dodatno pojačao zabrinutost od šire inflacije, što je dovelo do jačanja dolara i američkih trezorskih prinosa, čime se dodatno opterećuje tražnja za zlatom.
Sledeći potezi centralnih banaka SAD, Evrope, Velike Britanije i Kanade biće ključni za buduće kretanje cene zlata. Federalne rezerve (Fed) očekuje se da zadrže postojeće kamatne stope, dok će tržišta pažljivo pratiti izjave predsednika Džeroma Pauela u vezi uticaja energetski izazvane inflacije. Banka Japana je zadržala referentnu stopu na 0,75 odsto, ali je podeljeno glasanje povećalo očekivanja mogućeg povećanja stope u junu. Zvaničnici najavljuju da pažljivo prate inflatorne pritiske i signaliziraju spremnost na dodatne mere ukoliko se rast cena nastavi.
Za kupce u Dubaiju to znači da će lokalne cene zlata i dalje zavisiti od globalnih kretanja i valutnih oscilacija. Svako dalje jačanje dolara ili rast prinosa može nastaviti da pritiska cenu zlata, dok bi napredak u pregovorima SAD i Irana mogao dodatno smanjiti ratni rizik na tržištu.
